Saša Ranđelović: Inflacija bi do kraja godine mogla da padne na nivo od devet ili 10%

BEOGRAD - Inflacija u Srbiji do kraja ove godine mogla bi da opadne na nivo od devet ili 10 odsto, što je malo više od zvanično projektovane koja je osam odsto, izjavio je danas izvršni urednik Kvartalnog monitora Saša Ranđelović.

On je na predstavljanju novog broja te publikacije na Ekonomskom fakultetu kazao da je u Srbiji u martu ove godine inflacija dostigla vrhunac od 16,2 odsto, ali da od aprila ona blago opada usled slabljenja globalnih inflatornih pritiska i restriktivne monetarne politike, pa je tako u maju ona došla na 14,8 odsto.

"Majska inflacija u Srbiji u 2023. je bila druga najveća u Evropi, prva je bila Mađarska, a to je rezultat toga što smo mi prošle godine odložili povećanje cene energenata za ovu godinu. Zato je inflacija u Srbiji u decembru 2022. bila za oko dva procentna poena niža nego u zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE)", rekao je Ranđelović.

Na usporavanja inflacije u Srbiji, kako kaže utiče slabljenje uticaja globalnih inflatornih kretanja, odnosno pad cena sirovina, hrane, metala i energenata na svetskom tržištu.

On je naveo i da je u cilju obuzdavanja inflacije kao odgovor na rast javne potrošnje i Narodna banka Srbije (NBS) nastavila zatezanje monetarne politike i u junu je ponovo povećala referentnu kamatnu stopu, koja je od početka godine povećana za 1,25 odsto.

Vest da je Bord direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) potvrdio da Srbija uspešno sprovodi dogovoreni ekonomski program, kako je dodao izvršni urednik Kvartalnog monitora uopšte nije iznenađujuća i potpuno je bila očekivana.

Prema njegovim rečima, iako je privreda Srbije u prvom kvartalu ove godine bila u stagnaciji, rezultati u pogledu privrednog rasta slični su sa prosečnim kretanjima u zemljama CIE.

"Privredni rast se u Srbiji i dalje procenjuje na oko dva odsto, ali ipak postoji visok rizik da bude i slabiji", kazao je Ranđelović.

Faktori koji mogu negativno uticati na rast privredne aktivnost, kako je dodao, su visoka inflacija, visoke kamatne stope, problemi u bankarskom sektoru u svetu, ali i geopolitički planovi koji remete dugoročne planove.

Ranđelović je naveo i da Srbija na tržištu rada u prethodnom periodu beleži solidne rezultate, odnosno da je stopa zaposlenosti porasla za 1,1 odsto, dok je stopa nezaposlenosti u prvom kvartalu ove godine iznosila 10,1 odsto, što je za 0,8 procentnih poena manje nego u istom periodu 2022.

Prema njegovim rečima, broj zaposlenih, u privatnom sektoru je porastao za oko 9.000, dok je u javnom sektoru zabeležen pad.

"Od 2016. do 2023. broj zaposlenih u javnom sektoru smanjen je za oko 12.000, dok je broj zaposlenih u privatnom sektoru povećan za oko 420.000" kazao je Ranđelović.

Dodao je da manjak radne snage izazvan demografskim faktorima čini poslodavce opreznijim u pogledu otpuštanja radnika.

On je kazao i da je deficit platnog bilansa osetno smanjen, usled snažnog rasta neto izvoza i visokog priliva kapitala, tako da se očekuje da spoljnotrgovinski deficit tekućeg računa platnog bilansa u 2023. bude osetno manji nego u 2022.

Dodaje i da je rast izvoza posebno izražen u sektoru energetike, najviše zbog dobre hidrološke situacije, dok je usporavanje uvoza posledica pada cene energenata i uvezenih količina usled blage zime.

"Priliv stranih direktnih investicija u prva četiri meseca ove godine iznosio je 784 miliona evra, odnosno 5,2 odsto BDP-a, što je za 0,9 odsto BDP-a više nego u prvom kvartalu 2022. godine", naveo je on.