Tatjana Matić: Projekti iz zelene agende su skupi, čekamo nove kreditne linije za ovu svrhu

BEOGRAD - Prošle godine je iz Fonda za razvoj za projekte koji obuhvataju zelenu transformaciju izdvojeno više od 200 miliona dinara i više od 25 miliona bespovratnih sredstava, izjavila je danas direktorka ovog fonda Tatjana Matić, uz ocenu da to jeste malo ali da Fond za razvoj radi na pronalaženju novih izvora i partnera za finansiranje tzv. zelenih projekata.

"Tražimo partnere koji bi bili spremni da sa nama naprave nove programe koji će za cilj imati podršku malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima i pravnim licima koji žele da više investiraju u procese zelene tranzicije", rekla je ona učestvujući u radu konferencije "Serbia goes green" koju je organizivala grupa Kolor media komunikejšen.

Istakla je da je zahvaljujući podršci Upravnog odbora Fonda za razvoj i Ministarstva finansija odblokiran finansijski sporazum između Evropske investicione banke (EIB) i Ministarstva finansija koji se odnosi na Fond za razvoj i da će se kroz tu kreditnu liniju, za koju se veruje da će biti operativna od septembra, našim privrednicima omogućiti da po povoljnim uslovima mogu da apliciraju za programe i projekte koji se odnose na zelenu agendu.

Prema njenim rečima kroz taj program će moći da se dobiju mnogo veći iznosi sredstava, što je veoma važno budući da je za zelenu transformaciju neophodno dosta novca a to nije lako obezbediti u sadašnjim teškim uslovima.

"Uspeli smo i da sa Francuskom razvojnom agencijom, koja je jedan od promotera zelene agende, uspostavimo dobru saradnju i nadam se da ćemo sledeće godine sa njom imati sporazum kojim ćemo kroz posebne programe pružiti našoj privredi mogućnost finansiranja zelene agende", navela je Matić.

Dodala je da će programi razvoja ženskog preduzetništva i ulaganje u startape ostati među planovima Fonda za razvoj i u narednom periodu.

Matić je ocenila da zelena transformacija predstavlja i globalni i izazov za našu privredu kao i načine kako da se pruži podrška malim i srednjim preduzećima kako da uspune uslove i kriterijume koje ova tranzicija podrazumeva.

Da je reč o velikom izazovu potvrđuje i podatak koji je iznela a koji pokazuje da je samo 9,1 odsto svetske ekonomije u procesu zelene tranzicije.

Finansiranje ovakvih projekata izazov je i za Fond za razvoj a kako je navela Matić uslovi koje ovaj fond ima u oblasti zelene agende su izuzetno povoljni u odnosu na druge finansijske institucije i komercijalne banke.

"Imamo dobre uslove koji privlače privrednike da se javljaju na naše konkurse, jer se godišnje kamatne stope na naše kredite kreću 1,5 do 2,5 odsto. Poslednjih godina vidimo veliki trend rasta kada govorimo o investicijama i projektima koji za cilj imaju zelenu tranziciju i koje ispunjavaju uslove zelene agende" istakla je ona.

Govoreći o ciljevima koje je pred sebe postavila Evropska unija (EU) a tiču se zelene transformacije ambasador i šef delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre je istakao da je EU postavila visoki cilj za budućnost, a to je da Evropa postane klimatski neutralan kontinent do 2050. godine a da se 57 odsto ciljeva dostigne do 2030.

"Evropska unija želi da Srbija postane njen član i pomažemo joj u pripremi njenog članstva", naglasio je Žiofre.

Ocenio je da je zelena agenda veoma važna u tom procesu i da je EU spremna da pomogne u infrastrukturnim promenama koje moraju da se dese u zelenoj tranziciji Srbije.