Zoran Nikolić: Sniženja u Srbiji nisu realna kao u Evropi, ni onolika kolika bi potrošači želeli

KRAGUJEVAC - Sniženja u Srbiji, uključujući aktuelna letnja, prema oceni potpredsednika Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Zorana Nikolića, nisu realna ni onolika kolika bi potrošaći voleli da jesu i koliko zaslužuju.

"Kažem to jer svako ko je prešao granicu naše zemlje zna šta znači realno sniženje. Nikada neću razumeti tvrdoglavo odbijanje naših trgovaca da se ponašaju kao njihove evropske kolege", rekao je Nikolić za Tanjug.

U prilog tome naveo je da je veoma skupo skladištenje i povrat sezonske robe, kao što su odeća i obuća, jer su jedne sezone "in" a druge neće biti.

"Zar trgovcima nije jednostavnije da cenu te robe snize i prodaju je makar po ceni koštanja odnosno izrade, nego da stoji u radnji, zauzima prostor, skladišti se, vraća u magacine. Veći su troškovi povrata robe koja se ne proda nego tih sniženja", istakao je Nikolić i dodao da je teško razumeti to odbijanje naših trgovaca.

Kada je reč o isticanju natpisa o procentima sniženja od strane trgovaca, pojasnio je da trgovac ako želi da napiše da su sniženja recimo do 70 odsto, onda petina robe u radnji mora biti sa sniženom cenom od 70 odsto i nije dovoljno da za toliko bude snižen jedna vrsta robe.

Prema njegovim rečima letnje sezonsko sniženje može da traje 30 dana, tokom njega se cene mogu i dodatno sniziti, ali ne može da traje duže.

Potrošači u Srbiji, a to potvrđuje i potpredsednik nacionalne organizacije potrošača, često su svedoci činjenice da velikom sniženju prethodi povećanje cene, koje može da bude i do 50 odsto, pa kada se izvede prava računica cena na sniženju je nekada veća i od one koja je bila pre sniženja.

To, ističe Nikolić, u Evropskoj uniji (EU) ne može da se desi jer je tamo nedavno usvojena direktiva, odnosno obavezujuće uputstvo za članice po kome se snižena cena ističe na način da prethodna cena, ona pre snižene, mora biti najniža u prethodnih 30 dana.

"Kada mi budemo uskladili naše propise sa evropskim, a u toku su izmene više zakona, konkretno Zakona o trgovini, i naši potrošači će biti zaštićeniji i trgovci neće moći da se ponašaju kao što rade sada", istakao je on.

Ukazao je i da neki trgovci, za koje je naglasio da ipak čine manjinu, govore potrošačima da za robu kupljenu na sniženju nemaju pravo na reklamaciju, što kako je naglasio nije tačno jer uz sačuvani račun kupljena roba može da se reklamira.

"Zakon kupca štiti dve godine ako ima račun", naveo je on.

Građanima koji kupuju na sniženju savetovao je da ne gledaju procenat sniženja kao prvu i najvažniju stvar, jer, kako je rekao, taj podatak može da bude pogrešan i da dobro razmisle pre kupovine.

"Trgovci uvek mogu da naprave određenu vrstu manipulacije i da nas ubede da je njihova cena najpovoljnija. Danas, svako na telefonu u realnom vremenu može da proveri koliko nešto negde košta i da proveri da li je to što se nudi najpovoljnije, tako reći džaba, jer nikada nije džaba", rekao je on.

Ocenio je da tako pokazujemo trgovcima da su potrošači u Srbiji malo drugačiji nego što oni misle, da ne prihvatamo njihove sitne trikove i pokazujemo da ne može da im prođe baš svaka cena.

Sami potrošači su u anketi Tanjuga iskazali različite stavove o sniženjima.

Dok je jedna Kragujevčanka sniženja bez dileme nazvala obmanama i navela da trgovci znaju i da tada povećaju cene pa recimo raniju od 200 dinata prelepe sa novom od 250 dinara, njena sugrađanka, koja je i sam radila u trgovini, smatra da su sniženja realna.

" Verujem sniženjima i smatram da su realna. Nekada sam radila u trgovini i bila menadžer 10 godina. Sniženja smo zaista profesionalno odrađivali. Mada narod sumnja u to, ja mislim da su sniženja zaista realna", rekla je ona Tanjugu.

Treća učesnica Tanjugove ankete sniženja je ocenila kao odličnu stvar i navela da ih i sama koristi.

"Sniženja su super. Kupovala sam na njima. Uglavnom kupujem po tržnim centrima i primećujem da ima svega na sniženju", navela je ona.