Slavica Savičić: Ministarstvo privrede kao nadležni organ pratiće poslovanje entiteta

BEOGRAD - Državni sekretar u Ministarstvu finansija Slavica Savičić, ocenila je danas da je jedan od glavnih ciljeva Predloga zakona o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu Srbije uvođenje centralizovanog upravljanja, kojim bi nadležni organ - Ministarstvo privrede, mogao hitno da interveniše ukoliko se zadati ciljevi ne ispunjavaju.

"Cilj zakona je da imamo centralizovano telo, a to će biti Ministarstvo privrede, koje će paziti kako posluju entiteti. Ono bi bilo centralizvono telo, osim u slučaju kada imamo energetska preduzeća koja se bave proizvodnjom i snabdevanjem, koja će biti pod upravom Ministarstva energetike. Trasportna preduzeća koji se bave disrtirbucijom elektične energije i gasa, zbog zahteva Energetske zajednice, biće u nadležnosti posebnog nezavisnog državnog tela", rekla je Savičić i navela da su to Transgas i EMS.

"Na osnovu evropske prakse, smernica od međunarodnih institucija EBRD i MMF, sa ekonomskog fakulteta došli smo do potrebe i nužnosti da se sistemski uredi rukovođnje i upravljanje državnim preduzećima, privrednim društvima koji u strukturi imaju državni kapital", rekla je Savičić.

Savičić je predstavila suštinu zakona na sastanku predsenice vlade Ane Brnabić sa novinarima koji prate ekonomiju i privredu, u cilju otklanjanja nedoumica vezanih za Predlog zakona o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu Srbije.

Prema rečima Savičić, predmet zakona usmeren je na državna preduzeća koja obuhvataju privredna duštva koja posluju sa 50 i više odsto državnog kapitala u svojoj strukturi, ali i određeni broj privrednih subjekata sa manjinskim državnim kapitalom, ali su od interesa za Srbiju.

"Treće, ono što smo izuzeli iz primene zakona, su privredni subjekti koji zbog specifičnosti neće biti na udaru ovog zakona. To su privredna društva iz oblasti odbrane, banke, finansijske institucije, osiguravajuća društva i slično, čije je poslovanje i funkcionisanje uređeno posebnim zakonom", rekla je ona.

Naglasila je da je cenralizacija najvažnija, jer je do sada odlučivanje i donošenje odluka išlo preko više ministarstva i institucija.

Ciljevi novog zakona su, kako je rekla, očuvanje nacionalnih strateških interesa, zaštita potrošača, očuvanje tržišta, umanjenje socijalnog raslojavanja društva, održivo korišćenje prirodnih resursa...

Koncept zakona zasniva se na tome da će privredna društva sredinom godine podnositi godišnje ciljeve Ministarstvu, navoditi kako vide svoje poslovanje u narednoj godini, kako će se ponašati u tom periodu, kazala je Savčić.

"Ministarstvo privrede će nakon toga kroz posebnu komisiju definisati za svako društvo šta mora da ostvari i kako će se ponašati u skladu sa zadatim ciljevima. Kroz sistem praćenja i dostavljanja godišnjih i periodičnih izveštaja, širih i užih, sve vreme će biti pod nekom vrstom nadzora Ministarstva privrede koji će pratiti realizaciju zadatih ciljeva", kazala je ona.

"Ministarstvo privede, čim vidi iskakanje privrednog društva, moraće da raeguje i preduzme mere kako bi se ostvarili svi ciljevi da to privredno društvo posluje na najbolji način", kazala je Savčić.

Prema njenim rečima, zakon ima za cilj da kroz vreme nađe najbolji modus da svi nedostaci koji su postojali u praksi budu mnogo efikasnije uklonjeni.

Postojaće, kako je navela, jedinstvena komunikacija sa tim preduzećima kako bi država imala uvid u to da li ispunjavaju ciljeve, obaveze i zadatke, jer posluju sa državnim kapitalom.

Ideja je da svi predstavnici državnog kapitala, oni koji su u organima upravljanj, a budu profesionalizovani, da moraju da ispunjavaju određene posebne uslove - stečeno visoko obrazovanje, najmanje pet godina radnog iskustva, najmanje tri na rukovodećim mestima, da nisu osuđivani, ili u sukobu interesa..., navela je Savčić.

Takođe, kako je rekla, postoje i novine koje se tiču toga da svako privredno društvo mora da ima etički kodeks, ponašanje privrednih subjekta, Vlada će doneti kodeks korporativnog upravljanja, svi će morati da se usavršavaju.

Primena zakona će ići tek za 12 meseci posle usvajanja, kako bi se dobilo vreme za sve odluke, vezane za usaglašavanje i pripremu Ministarstva privrede i kako bi se sve aktivnosti sprovele, navela je ona.

Ostavljen je rok od tri godine da se imovina detaljno proveri, da se vidi šta će biti uneto u sam kapital privrednog društva, rekla je državna sekretarka i naglasila da su to radnje planirane tek po primeni zakona.