Bolest afričke kuge svinja potvrđena u 1.218 gazdinstava u Srbiji

BEOGRAD - Direktor Uprave za veterinu Miloš Petrović rekao je da je do danas bolest afričke kuge svinja potvrđena u 1.218 gazdinstava na teritoriji Srbije, i to u 32 opštine u 13 upravnih okruga.

Reč je o Pčinjskom, Borskom, Zaječarskom, Braničevskom, Šumadijskom, Pomoravskom, Podunavskom, Moravičkom, Južnobanatskom, Srednjebanatskom, Sremskom, Južnobačkom i Gradu Beogradu.

"Slučaj oboljenja od virusa afričke kuge utvrđen je kod 1.621 domaće svinje, od čega je uginulo 958 svinja i do danas je eutanazirano 19.567 svinja sa neškodljivim uklanjanjem i dezinfekcijom", rekao je Petrović na sednici skupštinskog Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu.

Naveo je da je od početka godine do danas, bolest potvrđena kod 350 divljih svinja na teritoriji 25 opština.

"Veterinarska služba Srbije, do danas, od početka godine je izvršila 317.349 aktivnih nadzora i ukupno je ispitano 31.212 uzoraka na afričku kugu svinja u cilju dijanostike i preduzimanja adekvatnih mera", rekao je Petrović.

Objasnio je da je reč o opasnoj bolesti za svinjarstvo i zdravstveno stanje svinja, da je ishod zaražavanja uvek fatalan i da kod ove bolesti nema ni vakcine ni terapije.

"Kada je reč o okruženju na današnji dan u Hrvatskoj, BiH i Republici Srpskoj situacija je veoma nepovoljna. Moram da kažem da je u Republici Srpskoj u poslednjih mesec i po izvršena eutanazija većeg broja svinja nego kod nas u poslednjih sedam meseci. Oni su eutanazirali preko 20.000 svinja", upozorio je Petrović.

U Hrvatskoj je, sa podacima na današnji dan, navodi Petrović, izvršena eutanazija između 10.000 i 15.000 svinja, sa tendencijom da se taj broj poveća.

"U ukupnom broju od 1.218 gazdinstava, reč je o manjim gazdinstima, nije reč o većim sistemima imali smo samo jedan ispad u većem sistemu, i tu je izvršena eutanazija 10.000 grla. To znači da smo u sitnim gazdinstvima do deset grla svinja izvršili eutanaziju 5.726 svinja", rekao je Petrović.

Najveći problem u Srbiji kada je reč o AFK jesu biosigurnosne mere, rekao je Petrović, i naglasio da je na prethodnoj sednici rekao da je 95,66 odsto gazdinstava na niskim biosigournosnim merama.

"To su gazdinstva koja su otvorila vrata virusu. Ono što je otežavajuće je i to da imamo cirkulaciju virusa i u naseljenom mestu i po mesec dana pre dijagnostike bolesti. Neko se javi da ima problem, i dijagnostikujemo bolest, a zbog inkubacije utvrdimo da je bolest već mesec dana na tom prostoru", rekao je Petrović.

U narednom periodu, dodaje, mora se raditi dosta na poboljšanju biosigurnosnih uslova na farmama.

Petrović je naglasio da se u periodu pre izbijanja epidemije, pre svega veterinarska služba, unazad tri godine vrši aktivni i pasivni nadzor, obilaze se kvartalno sva gazdinstva ali vrši i edukacija vlasnika gazdinstava u cilju poboljšanja sigurnosti na samim gazdinstvima.

"Što se tiče uklanjanja leševa nakon izvršene eutanazije, sva uginula grla neškodljivo se uklanjaju od strane operatora koji su ovlašćeni. Pored toga sve lokalne samouprave su dostavile podatke o koordinatama jama grobnica koje su bezbedne i odobrene od veterinarske i ekološke inspekcije", kazao je Petrović.

Predstavnici MInistarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na sednici odbora naglasili su da će država finansijski pomoći svim vlasnicima gazdinstava i nadoknaditi nastalu štetu i apelovali da slučajeve prijave.

"Nema potrebe da se kriju bolesne životinje. Država će stati iza svakog poljoprivrednika, a jako je važno da se širenje bolesti zaustavi", poručeno je sa sednice skupštinskog Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu.