Državna sekretarka Slavica Savčić: Uskoro centralizovano upravljanje svim preduzećima u vlasništvu države

BEOGRAD - Državna sekretarka u Ministarstvu finansija Slavica Savčić izjavila je danas da novi Predlog zakona o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu Republike Srbije, koji će se naći pred poslanicima u parlamentu na jesen, predviđa uspostavljanje centralizovanog upravljanja svim privrednim društvima u državnom vlasništvu.

Ona je rekla za Tanjug da će glavni efekat novog zakona biti da jedno centralizovano telo prati sva državna preduzeća.

 

Reč je o novom predlogu zakona koji je usvojila vlada, nakon što je prethodni predlog povučen iz skupštinske procedure nakon inicijative predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

"Imaćemo ujednačenu pravnu formu tih privrednih subjekata i jasno zadate ciljeve koje će oni morati da prate i uredno izveštavaju o svom poslovanju u toku cele godine", objasnila je Savčićeva.

Kako je rekla, ta institucija će biti Ministarstvo privrede za većinu preduzeća.

"Postoji izuzezetak kada su u pitanju energetska preduzeća EPS i Srbijagas za koje će biti zaduženo Ministarstvo energetike, dok će za preduzeća koja se bave prenosom energije biti zaduženo posebno državno telo koje će se time baviti", objasnila je ona.

Izrazila je uverenje da će predlog novog zakona biti usvojen u Skupštini Srbije na jesen.

 

"Država će imati kontrolu nad svim privrednim subjektima koja su u državnom vlasništvu", objasnila je ona.

Sekretarka je istakla da je predlog zakona koji je ušao u skupštinsku proceduru tehnički poboljšan, ali da se suštinski nije promenio u odnosu na prethodni koji je povučen iz skupštinske procedure početkom juna.

"Dopune su tehničke i tiču se poboljšanja samog teksta u smislu primedaba koje su dolazile na javnim konsultacijama od organizacije 'Transparentnost Srbija' i strukovnih udruženja", istakla je Savičićeva.

Naknadne javne konsultacije, dodaje, bile su korisne i dale su efekat kako bismo dobili bolji i kvalitetniji zakon.

"Određene sugestije u smislu poboljšanja zakona su bile prihvatljive i dobronamerne. Mi nismo imali takav odziv na redovnoj javnoj raspravi koja je bila u decembru, kada nismo dobili nikakve primedbe koje bismo mogli implementirati u nacrt zakona. Niko od uključenih u nedavnoj javnoj raspravi nije bio uključen niti davao primedbe i sugestije u decembru", naglasila je ona.

Savčićeva je rekla Tanjugu da je taj zakon u redovnoj proceduri ocenila i Agencija za sprečavanje korupcije mišljenjem da su razlozi njegovog donošenja opravdani, kao i da pojedina zakonska rešenja predstavljaju napredak u ovoj oblasti.

"Agencija za sprečavanje korupcije je dala mišljenje o ovom Zakonu, i u skladu sa svojom metodologijom dala primedbe i sugestije, tako da su izvršene korekcije u smislu samog teksta kako bi se neke odredbe učinile jasnijim i preciznijim, a samo obrazložene poboljšano, kako bi se neke nedorečenosti i potrebe za dodatnim tumačenjen otklonile", navela je ona.

Kritike koje su se mogle čuti na javnim konsultacijama ticale su se vodoizvorišta i nacionalnih parkova, za koje Savčićeva kaže da su neosnovane.

"Ideja ovog zakona nije privatizacija, niti se govori o mogućnosti da neko drugi na bilo koji način upravlja ili koristi resurse Srbije. Sve što su javni resursi i javna dobra apsolutno ne može biti u kapitalu privrednih subjekata, tako da ne postoji mogućnost da se dogodi da bilo koje javno dobro bude u društvu kapitala", ocenila je ona.

 

Ističe da je neopravdana bojazan da će prirodni resursi ili javna dobra biti privatizovana.

Zakona se odnosi na državna preduzeća koja obuhvataju privredna duštva koja posluju sa 50 i više odsto državnog kapitala u svojoj strukturi, ali i određeni broj privrednih subjekata sa manjinskim državnim kapitalom, ali su od interesa za Srbiju.

Ona rekla da se zakon neće primenjivati na državne entitete koji su zakonom definisani sa posebnim elementima, kao što su privredni subjekti iz sektora odbrane, banke i pojedini isntituti, niti na društva sa manjinskim državnim kapitalom na koja se neće odnositi sve odredbe.

Koncept zakona zasniva se na tome da će privredna društva polovinom godine podnositi godišnje ciljeve ministarstvu, navoditi kako vide svoje poslovanje u narednoj godini i kako će se ponašati u tom periodu.

Ministarstvo privrede će nakon toga kroz posebnu komisiju definisati za svako društvo šta mora da ostvari i kako će se ponašati u skladu sa zadatim ciljevima.

Kroz sistem praćenja i dostavljanja godišnjih i periodičnih izveštaja, širih i užih, preduzeća će sve vreme biti pod nekom vrstom nadzora Ministarstva privrede koji će pratiti realizaciju zadatih ciljeva.

 

Ideja je da svi predstavnici državnog kapitala, oni koji su u organima upravljanja budu profesionalizovani, da moraju da ispunjavaju određene posebne uslove - stečeno visoko obrazovanje, najmanje pet godina radnog iskustva, najmanje tri na rukovodećim mestima, da nisu osuđivani, ili u sukobu interesa...

Novina je i da će svako privredno društvo morati da ima etički kodeks.

Zakon će početi da se primenjuje 12 meseci posle usvajanja, kako bi se sprovele sve pripremne aktivnosti.