Advokat Ana Zorić: Izmene Zakona o planiranju i izgradnji donose veliku korist za celo društvo

BEOGRAD - Primena novih propisa predviđenih izmenama Zakona o planiranju i izgradnji doneće veliku korist za građane i celo društvo, smatra advokat Ana Zorić koja je specijalizovana za oblast nekretnina i izgradnje.

Ona je navela za Politiku da je izmenama tog zakona, koje su stupile na snagu krajem prošle nedelje, između ostalog predviđena obaveza da se za sve nove zgrade veće od 10.000 kvadratnih metara bruto građevinske površine, po izdavanju upotrebne dozvole, mora pribaviti sertifikat zelene gradnje.

Cilj toga je, dodala je, smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, korišćenje ekološki sertifikovanih građevinskih materijala i opreme, smanjenje produkcije otpada i upotreba obnovljivih izvora energije.

Sa druge strane, kaže, investitori objekata za koje su izdati sertifikati zelene gradnje, imaju pravo na umanjenje obračunatog doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta u visini od 10 odsto.

Prema izmenama zakona, sertifikat o energetskim svojstvima zgrade prilaže se prilikom izdavanja upotrebne dozvole za objekat, a uvedena je i obaveza da se važeći sertifikat o energetskim svojstvima zgrade ili posebnog dela obavezno prilaže prilikom overe ugovora o kupoprodaji nepokretnosti.

Zorićeva podseća da je izmenama zakona propisano da se uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole od sada prilaže i dokument o kretanju otpada, odnosno dokument o kretanju opasnog otpada kojim se potvrđuje da je predat operateru postrojenja za tretman, odnosno skladištenje otpada.

Novi zakon donosi i odredbu da će ubuduće svi investitori morati da, pre početka radova, predaju polisu osiguranja od štete trećim licima, što znači da građani koji žive u susednim objektima mogu da naplate štetu, ukoliko dođe do bilo kakvih oštećenja njihovih zgrada.

Propisana je i veća zaštita objekata pod zaštitom kulture, ističe Zorićeva i dodaje da je uvedena studija zaštite nepokretnih kulturnih dobara za potrebe izrade planskih dokumenata, te da se studija izrađuje za zaštićene prostorne kulturno-istorijske celine i druge prostorne celine za koje je utvrđen status nepokretnog kulturnog dobra.

"U okviru odluke o izradi planskog dokumenta navodi se sada i rok za izradu nacrta koji ne može biti duži od 12 meseci od dana donošenja odluke o izradi planskog dokumenta, podatak o potrebi izrade studije zaštite nepokretnog kulturnog dobra, kao i podatak o faznoj izradi i usvajanju planskog dokumenta", rekla je Zorićeva.

Kako je napomenula, ako organizacija nadležna za poslove zaštite nepokretnih kulturnih dobara ne izradi studiju u propisanom roku, smatraće se da izrada studije nije potrebna, a postupak izrade planskog dokumenta nastaviće se u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji.

Zorićeva naglašava da će znatno biti olakšano i priključenje objekata na komunalnu infrastrukturu jer su propisane novčane kazne od 1.500.000 do 3.000.000 dinara za privredna društva čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave koja u roku od tri godine od dana stupanja na snagu zakona ne izvrše priključenje na komunalnu i drugu infrastrukturu.

Izmenama zakona građevinskim inspektorima su proširena ovlašćenja tako da oni mogu da kontrolišu i da li se umanjuju ili uništavaju spomenička svojstva nepokretnih kulturnih dobara.

Građevinski inspektor je dobio dozvolu i da naloži rešenjem obustavu radova, ako izvođač nije obavestio nadležni organ o završenim temeljima i završetku objekta u konstruktivnom smislu.

Inspektor obavezno podnosi krivičnu prijavu i inicira postupak oduzimanja licence odgovornom izvođaču radova, za koga se utvrdi da poslove obavlja bez izdate građevinske dozvole i prijave radova.

Takođe, propisani su i rokovi za izmeštanje klima-uređaja, pa su tako vlasnici zgrada javne namene koje spadaju u nepokretna kulturna dobra dužni da u roku od dve godine od stupanja na snagu zakona sa uličnih fasada uklone sve spoljne jedinice uređaja za grejanje i hlađenje, odnosno da ih izmeste tako da nisu vidljive.

Vlasnici objekata koji su u kategoriji nepokretnih kulturnih dobara imaju rok od pet godina za uklanjanje ili izmeštanje, a vlasnici zgrada koje ne spadaju u kategoriju nepokretnih kulturnih dobara imaju rok od 10 godina za uklanjanje ili izmeštanje svih spoljnih jedinica uređaja za grejanje i hlađenje, o čemu će jedinica lokalne samouprave na čijoj se teritoriji objekat nalazi doneti opšti akt u roku od godinu dana od stupanja na snagu zakona.

Novim propisima se, prema ranijim izjavama ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Gorana Vesića, omogućava efikasnije izdavanje građevinskih dozvola, veća otvorenost, bolja zaštita građana i brža gradnja.

On je istakao da je novi Zakon o planiranju i izgradnji prošao test javnosti, a kada je reč o kritikama na račun ukidanja konverzije uz naknadu, naveo je da je institut konverzije, koji ne postoji nigde u istočnoj Evropi niti u zemljama bivše Jugoslavije, osim što je donedavno postojao u Srbiji, kočio razvoj lokacija od kojih se ubedljivo najveći broj nalazi u stečaju.

Vesić je napomenuo da će na oko 5.000 lokacija, koje su bile "zarobljene", sada moći da se izgradi 15 miliona kvadrata.

"Ako uzmemo u obzir da 700 evra košta izgradnja jednog kvadrata, to je negde oko 10,5 milijardi evra direktnog prihoda u bruto domaći proizvod zemlje. Kupoprodajni ugovori će vredeti više od 22 milijarde evra, kada bi se svi stavili u funkciju. To je više od dve milijarde evra od poreza na dodatu vrednost, preko milijardu i 200 miliona evra od poreza na dobit preduzeća, skoro 700 miliona evra od doprinosa za građevinsko zemljište, da ne pričamo o tome da će se uposliti veliki broj radnika", rekao je ministar Vesić.