Zdravko Ilić: Status ovlašćenog privrednog subjekta u Srbiji ima više od 50 firmi

BEOGRAD - Status ovlašćenog privrednog subjekta (AEO), kao međunarodno prepoznate oznake pouzdanosti, u Srbiji ima više od 50 firmi, a dobijanje ovog statusa prema rečima stručnjaka za trgovinu uslugama CEFTA Sekretarijata Zdravka Ilića firmama omogućava da njihovi carinski poslovi budu jednostavniji.

To se odnosi i na dokumentaciju i na rizike i donosi prednost firmama koje ih imaju u odnosu na one druge, jer se, kako je rekao za Tanjug, ovaj status dobija na osnovu ispunjenosti određenih kriterijuma i pokazuje da je firma sa AEO statusom od poverenja za carinsku administraciju.

 

"Stalno se povećava broj firmi u Srbiji koje dobijaju ovaj status i među njima su privredni subjekti iz svih oblasti. To su i trgovinske firme, usmerene na međunanrodnu trgovinu i veliki izvoznici u raznim sektorima koji rade u Srbiji", istakao je on.

Prema poslednjim podacima CEFTa, u Srbiji ovu oznaku ima 51 kompanija, što je najviše u regionu Zapadnog Balkana. U Severnoj Makedoniji ima 27 kompanija, u Crnoj Gori četiri, a tu oznaku ima i 10 kompanija sa Kosova i Metohije i iz Albanije. BiH nema nijednu kompaniju sa AEO statusom.

Kada je reč o nivou saradnje u CEFTA regionu, Ilić je rekao da je on za Srbiju značajan i tu ocenu potkrepio podacima prema kojima je srpski izvoz u zemlje ove grupacije prošle godine iznosio skoro pet milijardi evra u proizvodima i nešto manje od milijardu u uslugama, što je više od izvoza u Nemačku, kao najvažnije pojedinačno izvozno tržište Srbije i gde je izvoz iznosio oko četiri milijarde evra.

Unapređenju saradnje u CEFTA konglomeratu, prema njegovim rečima, doprineće i nedavno usvojeni set pravila ove grupacije u kome se nalaze odluke o uspostavljanju opšteg sistema za priznavanje profesionalnih kvalifikacija i o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine.

 

"Priznavanje profesionalnih kvalifikacija je posebno važno za uslužni sektor, a koliko je on bitan pokazuje činjenica da je njegov udeo u strukturi bruto domaćeg proizvoda veći nego industrijskih, poljoprivrednih i ostalih proizvoda. Što se tiče prava intelektualne svojine, uspostavili smo okvir za saradnju, on se posebno odnosi na inovativne usluge i proizvode koji su inovativni i omogućava da se nečije ideje ne kopiraju i ne kradu, ne samo u lokalnom nego i u regionalnom kontekstu", naveo je on.

Naglasio je da je ovo bitno za sve sektore, a posebno za firme koje su inovativne i prave nešto novo, imaju veze sa tehnologijima i donose pravu dodatu vrednost privredi i trgovini.

Prema Ilićevim rečima, CEFTA dosta radi i na pospešivanju saradnje u elektronskoj trgovini, kao trgovini budućnosti i uklanjanju prepreka za veću e-trgovinu među zemljama ovog konglomerata.

"Mi kroz CEFTA pokušavamo da firmama koje žele da razviju svoj kanal prodaje preko interneta omogućimo veće tržište na kome mogu da se razvijaju. U slučaju Srbije recimo, to je lokalno tržište od sedam miliona ljudi a ako omogućimo jednostavan pristup celom CEFTA tržištu, to je onda tržište od 20 miliona, dakle skoro tri puta veće", rekao je on.

 

Istakao je da se radi na rešavanju tri grupe problema pri čemu se prvi odnosi na regulativu koja omogućava firmama da onlajn prodaju na više tržišta.

"Drugi problem su paketi čije slanje sa jednog na drugo tržište može da bude preskupo, pa se ne isplati ni kupcu ni prodavcu. To pokušavamo da rešimo kroz regulatornu saradnju u oblasti poštanskih usluga", naveo je Ilić za Tanjug.

Kao treći problem je istakao ponašanje firmi koje kupcima na drugim tržištima ograničavaju pristup onlajn uslugama.

"To vidimo u različitim primerima, recimo ako hoćete da iz Srbije kupite patike na popustu u Bosni i Hercegovini ili Crnoj Gori i odete na njihov veb sajt, a oni prepoznaju da ste iz Srbije i savetuju da idete na sajt njihovog partnera u Srbiji i da ih kupite tamo, a on ne daje popust", naveo je on.

 

Istakao je da odluka CEFTA o zaštiti od neopravdanog geoblokiranja propisuje da firme moraju da kupcima sa drugih tržišta otvore mogućnost kupovine, ali da ne može da ih natera na obavezu dostave proizvoda.

Osim rešavanja navedenih problema CEFTA, rekao je Ilić, radi i na pojednostavljivanju digitalnih plaćanja u regionu kroz paket od pet mera koji bi firmama i kupcima trebalo da pojednostave plaćanje i trgovinu.