Profesor Milojko Arsić: Rast BDP-a do kraja 2022. biće 2,5 odsto, prosečna inflacija 12 odsto

BEOGRAD - Rast BDP-a u Srbiji do kraja 2022. godine iznosiće 2,5 odsto, rekao je danas profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić i istakao da će prosečna inflacija ove godine dostići oko 12 odsto, a da će na kraju 2022. biti između 15 i 16 odsto.

On je na predstavljanju 70. broja publikacije Kvartalni monitor, koji izdaju Ekonomski fakultet i Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN), rekao da je rast BDP u prvoj polovini godine bio četiri odsto, a u drugoj oko jedan odsto.

"Rast BDP Srbije u ovoj godini je sporiji od zemalja Centralne i Istočne Evrope koje su ostvarile rast od oko 4,5 odsto i cele EU koja je imala rast veći od tri odsto”, ocenio je Arsić i dodao da je manji privredni rast posledica bržeg oporavka Srbije od kovid krize u prethodnom periodu, loše poljoprivredne sezone, ali i problema u proizvodnji električne energije.

Arsić je rekao, kada je u pitanju tržište rada, da su kretanja u 2022. bila inertnija i da su kasnila za drugim makroekonomskim kretanjima.

Prema njegovim rečima, na nivou čitave 2022. ostvaren je pozitivan rast zaposlenosti i realnih zarada, ali uz primetna pogoršavanja unutar godine.

"Procenjuje se da će na nivou cele 2022. godine registrovana zaposlenost porasti za oko jedan odsto, dok će ukupna zaposlenost porasti za oko tri odsto, pri čemu je rast zaposlenosti skoro u celini ostvaren u prvoj polovini godine, dok u drugoj polovini godine stagnira", rekao je profesor.

Ocenio je da će međugodišnji rast zarada u celoj godini iznositi oko dva odsto, ali da realna zarada unutar godine opada iz kvartala u kvartal.

Kada je reč o ekonomskim odnosima Srbije i inostranstva, Arsić kaže da rezultati ukazuju na to da su ti odnosi u proteklom delu godine značajno pogoršani.

On kaže da je procena da će deficit tekućeg bilansa u ovoj godini dostići oko 7,5 odsto BDP i ocenio da je to najveći deficit u poslednjih 10 godina.

Arsić je istakao da su devizne rezerve Narodne banke Srbije u trećem kvartalu porasle za 1,7 milijardi evra, tako da su dostigle 16,5 milijardi evra, kao i da je rast deviznih rezervi nastavljen tokom oktobra i novembra.

Spoljni dug je, dodao je profesor, krajem juna iznosio 38,7 milijardi evra odnosno, 67, 7 odsto BDP-a, što je za 1,8 milijardi više nego krajem prethodne godine.

Kada je u pitanju javni dug, naglasio je da je on krajem trećeg kvartala dostigao 32,4 milijarde evre, što iznosi 55,5 odsto BDP-a.

"Od početka godine do kraja septenbra javni dug je porastao za 2,3 milijarde evra, a do polovine decembra za oko tri milijarde evra", dodao je on.

Ocenjuje da je fiskalni deficit najvažniji razlog rasta javnog duga, a da su u manjoj meri tome doprineli i jačanje dolara i prikupljanje novca za isplatu dugova koji dospevaju početkom naredne godine.

Ekonomista Saša Rađenović govorio je o analizi novih fiskalnih pravila u Srbiji koje su predstavljene u 70. broju publikacije i naveo da je Srbija u poslednje tri godine vodila veoma ekspanzivnu fiskalnu politiku i da je stepen ekspanzivnosti na nivou evropskog proseka.

On je podsetio da su u decembru 2022. usvojena nova fiskalna pravila, sa odloženom primenom od 2025. godine.

Naveo je da je prema opštim fiskalnim pravilima limit za javni dug 60 odsto BDP-a, a srednjoročni ciljani fiskalni deficit 0,5 odsto BDP-a. Takođe, kazao je i da bi prema posebnim fiskalnim pravilim rashodi na plate i na penzije trebalo da iznose više od po 10 odsto BDP-a.

Ocene fiskalnih pravila ukazuju na to, istakao je Rađenović, da je i pored snažnog rasta nominalnog duga, njegov odnos prema BDP-u ostao umeren.

Zaključak prezentacije bio je da će značajno usporavanje privrede u narednoj godini imati za posledicu stagnaciju zaposlenosti, kao i da je moguć blag rast nezaposlenosti u drugoj polovini godine.

Takođe, poruka je i da će na rast stope nezaposlenosti uticati stagnacija evropskih privreda i manja mogućnost za odlazak u inostranstvo.

Kako je rečeno, usporavanje rasta privrede i visoka inflacija uticaće da realne zarade u narednoj godini stagniraju ili čak ostvare manji realan pad, uprkos visokom nominalnom rastu.