Ministar spoljne trgovine Fransuke posetio Centar za upravljenje otpadom u Vinči

BEOGRAD - Visoki funkcioner Vlade Francuske, ministar spoljne trgovine Olivier Beht obišao je danas u prisustvu ambasadora Francuske Pjera Košara i direktora Beo Čiste Energije Filipa Tila postrojenja u okviru Centra za upravljanje otpadom u Vinči i tom prilikom istakao da je to izuzetno važan projekat kako za srpsku privredu tako i za građane i životnu sredinu.

Grad Beograd i konzorcijum koji čine francuska grupa Veolia, japanska Itochu Corporation i panevropski Marguerite fond udružili su se sa vodećim finansijskim institucijama (EBRD, IFC i OeEB) radi realizacije projekta JPP.

 

"Ovo je projekat koji je izuzetno važan i za srpsku privredu, ali i za građane, životnu sredinu i sam Beograd. Postrojenje je tog tipa da prerađuje otpad iz domaćinstava i otpadne vode", objasnio je Beht.

Projekat je izuzetno značajan jer, prema rečima Behta, njime se prevazilaze otvorene deponije koje su pre postojale u okolini grada čime se štiti i reka Dunav, a u isto vreme postrojenje proizvodi i električnu energiju kao i toplotu koju generiše preradom otpadnih materija i tu toplotu šalje u Grad Beograd.

"Ovo je izuzetno veliki korak za poboljšanje životne sredine u Srbiji, za energetsku tranziciju budući da preduzeće generiše struju i toplotu tako da je to nešto najbolje što smo uspeli da vidimo iz saradnje Srbije i Francuske na dobrobiti građana Srbije ali i planete", rekao je Beht.

 

Kada je reč o saradnji Srbije i Francuske u oblasti trgovine, Beht kaže da postoji izuzetno dugo prijateljstvo između Srbije i Francuske ali i jako dobra privredna saradnja koja trenutno iznosi oko 1,6 milijardi evra.

"Želimo da povećamo saradnju, da imamo još bolju privrednu saradnju, francuska preduzeća su dugi niz godina prisutna u Srbiji, a ovde gde se trenutno nalazimo je postrojenje francuskog preduzeća Veolia koje radi na preradi otpada i čišćenju voda tako da postoji velika mogućnost za saradnju i u ovom domenu energetike", rekao je Beht.

Direktor Beo Čiste Energije Filip Til rekao je da je ovo važan projekat kako za građane grada Beograda, tako i za firme koje su uložile sredstva za realizaciju ovog projekta te da je cilj projekta prerada celokupnog komunalnog otpada koji se proizvede na teritoriji grada Beograda čija je količina prošle godine iznosila 625.000 tona komunalnog otpada.

"Sa preradom otpada mi ćemo proizvoditi kako električnu tako i toplotnu energiju koja će se vraćati građanima kroz predavanje EPS-u ili beogradskim elektranama, a realizacijom ovog projekta smanjićemo emisiju gasova sa efektom staklene bašte u iznosu od 210.000 tona ek-CO2", rekao je Til.

Kada je reč o puštanju u rad postrojenja u punom kapacitetu Til kaže da postrojenje već radi u punom kapacitetu, a da je trenutno u fazi ispitivanja koja bi, prema njegovim rečima, trebalo da bude završena za dva meseca.

"Za dva meseca, odnosno krajem novembra, predaćemo ovo postrojenje operateru koji će njime upravljati u periodu od 25 godina", objasnio je Til.

Dodao je da je ovakav projekat izuzetno važan za zaštitu životne sredine u Srbiji, a pre realizacije ovog projekta otpad je odlagan bez ikakve prerade i bez primene određenih mera.

"Zahvaljujući realizaciji ovog projekta mi sada prečišćavamo otpadne vode, takođe smo ugradili mrežu za prikupljanje deponijskog gasa zahvaljujući čemu ćemo proizvoditi elekričnu i toplotnu energiju a samim tim ćemo smanjiti i upotrebu fosilnih goriva", rekao je Til.

Kada je reč o isplativosti ovakvog projekta Til kaže da je projekat veoma unosan i profitabilan jer u suprotnom niko ne bi ulagao nikakva sredstva u njega kao i da postoji potreba za realizacijom sličnih projekata u zemlji.

"Zagađenje je veliko te postoji potreba da se poveća stopa reciklaže i da se smanji proizvodnja otpada, a ono što je najvažnije je da se ta ogromna količina otpada tretira", rekao je Til.

Dodao je da postoji prostor za realizaciju novih projekata u koje bi se ulagalo, kako u Srbiji tako i u regionu.

"Zahvaljujući projektu i optimizaciji koju smo sproveli, naknada za domaćinstva će da bude manja od jedan odsto prihoda koje domaćinstvo ima što kada se uporedi sa drugim zemljama gde se realizuju slične tehnologije, to je izuzetno nizak nivo naknade", rekao je Til i zaključio da bilo kakvo rešenje koje se realizuje mora da bude održivo za sve strane.

Projekat JPP u Vinči je prvi projekat ovog tipa u Srbiji i prepoznat je kao projekat srpsko-japansko-francuske saradnje koji je omogućio da Beograd ne bude više na svetskom spisku glavnih gradova koji nesanitarno odlažu komunalni otpad.

Završetkom radova na izvođenju, grad Beograd biće prepoznat kao grad sa najsavremenijim integrisanim pristupom upravljanja i ponovnog iskorišćenja otpada, i značajno će doprineti unapređenju životne sredine u Beogradu smanjenjem emisije gasova staklene bašte od 210 hiljada tona ek-CO2.