Nikola Delić: Očekujemo da će mere države u vezi sa povećanjem stočnog fonda dati dobre rezultate

BEOGRAD - Jasni su stavovi države da je stočarstvo najvažniji deo poljoprivrede i nadamo se da će shodno tom opredeljenju i merama koje država planira u cilju povećanja stočnog fonda rezultati biti dobri, izjavio je danas direktor Instituta za stočarstvo Nikola Delić.

On je novinarima povodom početka trodnevnog Međunarodnog simpozijuma "Savremene tendencije u stočarskoj proizvodnji“, rekao da je ovaj skup u Beogradu okupio rekordan broj učesnika iz 25 zemalja, čime je jasno da se Srbija nalazi na mapi razmene naučnih ideja i na kome bi naša zemlja trebalo da predstavi domaća naučna saznanja.

"Stočarska proizvodnja je vrlo dinamičan biološki proces a osnova je da nauka, i o tome će biti reči na ovom simpozijumu, jasno prepozna unutrašnje i spoljašnje faktore koji deluju na životinjski organizam i da na njih reaguje na vreme i da putem tehnoloških, rešenja, inovacija, patenata, utiče na optimalnu proizvodnju u stočarstvu", rekao je Delić.

Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Boban Kostić je ocenio da srpska poljoprivreda ima dobru budućnost i šansu da ostane jaka i konkurentna a tome će, prema njegovim rečima, svakako doprineti i velika izdvajanja iz republičkog budžeta za poljoprivredu i u okviru nje za razvoj stočarske proizvodnje.

"Rebalansom budžeta za ovu godinu smo za poljoprivredu izdvojili dodatnih 34,7 milijardi dinara, čime je agrarni budžet premašio 114 milijardi, što predstavlja sedam procenata poreskih prihoda države", rekao je on.

Podsetio je da je povećano davanje za priplodne krave, za šta će biti dato ukupno 14,3 milijarde dinara, za priplodne krmače i premije za mleko, kao i da za ove mere proizvođači koji se bave organskom proizvodnjom imaju dodatno uvećanje podsticaja u iznosu od 40 odsto na definisane iznose podsticaja.

Naveo je da su i ove godine izdvojena podsticajna sredstva za tov junadi, svinja, jagnjadi, jaradi i riba te da će sledeće godine biti povećani podsticaji za pčelare na 1000 dinara po košnici.

"Ove godine smo nastavili sa kreditnom podrškom u sektoru stočarstva kroz subvencionisanje kamatnih stopa i njihovo snižavanje na prihvatljiv iznos. Pored ovih mera, za sektor stočarstva je veoma važna činjenica da se izdvajaju bespovratna sredstva kako u primarnu proizvodnju tako i u preradu mesa i mleka", rekao je on.

Dodao je da bespovratna sredstva iznose od 50 do 60 odsto od vrednosti investicije, što zavisi u koliko teškim uslovima rade poljoprivredni proizvođači.

Profesor na Fakultetu veterinarske medicine u Bolonji i predsednik Međunarodnog naučnog komiteta simpozijuma o tendencijama u stočarstvu Đakomo Bjađi je istakao da

su na skupu prisutni predstavnici skoro svih evropskih zemalja koji će predstaviti rezultate svojih naučnih radova u specijalizovanim oblastima stočarske proizvodnje, kao što su održivost proizvodnje, dobrobiti životinja, bezbednost životinjskih proizvoda.

Odgovarajući na pitanje kakva se situacija u stočarstvu u Evropskoj uniji rekao je da ona nije na najboljem nivou i da je uloga nauke da se potrudi da poljoprivreda gledano sa ekonomskog stanovišta, krene boljim putem.

"Potrebna nam je poljoprivreda koja neće imati ovakav uticaj na okruženje kao što ima sada i neće na isti način kao do sada koristiti resurse ali da ipak obezbedi odgovarajući kvalitet poljoprivrednih proizvoda", rekao je Bjađi.

Tokom tri dana trajanja, na simpozijumu će biti prezentovano više od 50 radova, a među predavačima su eminentni stručnjaci stranih i domaćih univerziteta, naučno-istraživačkih instituta, naučnici i stručnjaci iz celog sveta, koji će predstaviti rezultate najaktuelnijih istraživanja i inovacija.

Teme istraživanja koje će biti predstavljene se odnose na poboljšanje performansi domaćih životinja, sofisticiran menadžment, dobrobit i zdravstveni status, modeliranje proizvoda putem ishrane životinja, kvalitet mesa, bezbednost hrane, biosigurnost kao i očuvanje genetske raznovrsnosti.