Fiskalni savet: Deficit i javni dug dobro definisani, sporna socijalna zaštita

BEOGRAD - Revidirana fiskalna strategija predviđa dalje postepeno uravnotežavanje budžeta, bez većih reformi javnih finansija, a najširi srednjoročni ciljevi strategije, fiskalni deficit i javni dug, definisani su u dobrom smeru, navodi se u mišljenju Fiskalnog saveta na Revidiranu fiskalnu strategiju Vlade Srbije za 2024. godinu sa projekcijama za 2025. i 2026.

Dodaje se da je predviđeno postepeno smanjivanje deficita sa planiranih 2,8 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2023. na 2,2 odsto BDP-a u 2024, pa na 1,5 odsto u 2025. i u 2026. godini, dok bi učešće javnog duga u BDP-u trebalo takođe blago da se smanjuje, sa 53,3 odsto na kraju ove, na 50 odsto na kraju 2026. godine.

U Fiskalnom savetu smatraju da je Vlada Srbije bila u prilici da napravi nešto odlučniji program uravnotežavanja budžeta u srednjem roku, ali se, kako su naveli, i ovako definisani ciljevi mogu oceniti kao prihvatljivi, jer je najvažnije da se iz godine u godinu smanjuju budžetski deficit i javni dug u odnosu na BDP.

Kao glavnu manjkavost stretegije navode to što se, kako ocenjuju, njena ambicija u najvećoj meri ovde završava, jer kako smatraju u Fiskalnom savetu, Srbija osim potrebe za daljom fiskalnom stabilizacijom koja je strategijom prepoznata ima i brojne druge aspekte javnih politika koji nisu dovoljno dobro uređeni.

Takvi su zaposlenost i zarade u javnom sektoru, socijalna politika, javna i državna preduzeća, odabir i upravljanje javnim investicijama, prekomerno zagađenje životne sredine, prosveta i zdravstvo.

Fiskalni savet je još jednom ocenio da je vođena pogrešna socijalna politika time što se umesto njenog trajnog i sistematskog unapređenja u praksi pribegavalo neselektivnim isplatama novca širokim kategorijama stanovništva, kao što su penzioneri, deca i mladi.

Upravo to što prema njihovoj oceni ni nova strategija ne donosi sistemska rešenja za aktuelne probleme u sferi socijalne zaštite je jedan od njenih najvećih propusta.

Kritikovano je i to što se strategijom ne planira sistemsko reformisanje oporezivanja prihoda od rada koje bi išlo u smeru povećanja progresivnosti i poreskih oslobađanja za izdržavane članove domaćinstva.

Smatraju da bi to, da je u programu Vlade Srbije, dalo važan doprinos smanjenju nejednakosti u Srbiji.

Ističe se da se reforma na koju se strategija poziva već na početku odnosi na opšte principe upravljanja javnim finansijama, gde je navedeno da će „okosnicu održive fiskalne politike u srednjem roku“ činiti fiskalna pravila te da će odstupanje od njih biti moguće jedino „u slučajevima prirodnih katastrofa i eksternih šokova koji utiču na ugrožavanje zdravlja ljudi, nacionalne bezbednosti i značajan pad privredne aktivnosti“.

"Međutim, fiskalna pravila već su prekršena vanrednim povećanjem penzija u oktobru 2023. godine. To se desilo manje od godinu dana od njihovog zakonskog usvajanja, i malo pre usvajanja Revidirane strategije u kojoj se tvrdi da će upravo fiskalna pravila činiti okosnicu fiskalne politike", navodi se u dokumentu Fiskalnog saveta.

Kada je reč o prognozama vezanim za kretanje BDP-a i inflacije navode da se u Revidiranoj strategiji prognoze u kratkom i srednjem roku nisu promenile u odnosu na njen nacrt, pa se rast BDP-a u 2024. prognozira na nivou od 3,5 odsto, nakon čega bi se nastavilo njegovo postepeno ubrzavanje do 4,3 odsto u 2026. godini, a što se cena tiče predviđa se prosečna inflaciju u 2024. od 4,9 odsto, a zatim njeno dalje usporavanje na 3,0 odsto u 2026. godini.

U Fiskalnom savetu ocenjuju da bi u sadašnjim okolnostima velikih globalnih neizvesnosti srednjoročne prognoze trebalo tumačiti kao indikativne i uslovne, da one ostvarive ali da će to zavisiti od činilaca koji se ne mogu predvideti, pa ih je, kako su naveli, izlišno dalje komentarisati.

Međutim, kada je reč o prognozi za 2024. godinu, ocenjuju da je pristup Vlade Srbiji trebalo da bude znatno konzervativnij, jer smatraju da je malo verovatno da će sledeće godine doći do snažnog oporavka privrednog rasta kakav strategija predviđa.

Dodaju da je rast BDP u prvoj polovini ove godine iznosio svega 1,3 odsto, što je dobrim delom bilo posledica jednokratnih činilaca poput oporavka poljoprivrede od suše i rasta proizvodnje električne energije od oko 15 odsto, zbog poređenja s niskom bazom iz 2022. i povoljne hidrološke situacije zbog koje je proizvodnja iz hidroelektrana ostvarila rast od 40 odsto.

"Usled toga, ali i činjenice da će 2024. verovatno biti još jedna godina usporenog globalnog privrednog rasta, smatramo da je bilo realističnije da se prognozira nešto niži privredni rast u 2024, od na primer 2,5-3,9 odsto. Slično se može reći i za očekivano snažno usporavanje inflacije u 2024. godini", navode u Fiskalnom savetu.

Smatraju da je malo verovatno da će u prvoj polovini sledeće godine doći do snažnog usporavanja inflacije i da je zato bilo realističnije planirati prosečnu inflaciju na nešto višem nivou, od na primer oko 6,0 odsto.