Tabaković: Brojni izazovi, ali od nas samih sve zavisi

MARAKEŠ - Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković izjavila je danas da nosioci ekonomskih politika u gotovo svim zemljama moraju istovremeno da se bore protiv inflacije, da podrže ranjiva domaćinstva, ali da izbegnu ulazak privrede u recesiju.

Na sastanku Konstituence Svetske banke (SB) u Marakešu, Tabaković je rekla da je saradnja veoma važna i da ona nema zamene posebno u uslovima globalizacije i isprepletanih šansi i rizika.

"Primer za to jeste i naša bilateralna saradnja s kolegama iz Narodne banke Švajcarske, s kojima se dogovaramo oko naše radne posete Cirihu, nakon što smo mi bili domaćini u Beogradu", najavila je guvernerka centralne banke Srbije.

Ona je naglasila da od nas samih ipak sve zavisi, jer kako je istakla "od naših odluka zavise naše ekonomije, radna mesta i brojne porodice".

Tabaković je govoreći o tome šta je u prethodnom periodu urađeno u Srbiji kazala da je naša zemlja nastavila da zaoštrava monetarne uslove povećanjem referentne kamatne stope zaključno s julom, kada je ona povećana na aktuelni nivo od 6,5 odsto.

"To smo radili postepeno i odmereno, kako bismo istovremeno obezbedili povratak inflacije u granice cilja, svodeći njihov uticaj na privredni rast na najmanju moguću meru", kazala je ona.

Kao dodatni instrument u regulisanju viškova dinarske likvidnosti i pooštravanja domaćih monetarnih uslova, kako je dodala, u septembru je povećana i stopa obavezne rezerve i reagovano je na brz rast kamatnih stopa na stambene kredite usled izraženog rasta kamatnih stopa Euribor.

"Istovremeno, Vlada Srbije je i brojnim ciljanim merama pomagala i pomaže najranjivijim kategorijama ljudi, kao i zaposlenima u posebno važnim sektorima, a rezultat svih tih mera je da je vrhunac inflacije iza nas i očekujemo da se ona u granice cilja vrati tokom drugog tromesečja sledeće godine", kazala je Tabaković.

Guvernerka je ukazala i na to da je kurs dinara prema evru očuvan na stabilnom nivou, dok su devizne rezerve zemlje na rekordnom nivou i da su danas za oko 80 odsto više nego pre pandemije i svih globalnih šokova.

Ona je navela i da je u bankarskom sektoru očuvana visoka kapitalizovanost i likvidnost, uz učešće problematičnih kredita na nivou od oko tri odsto, kao i da je privredni rast ove godine procenjen u rasponu od dva do tri odsto i da će biti vođen neto izvozom i fiksnim investicijama.

"Zbog očuvane stabilnosti, u Srbiju su strani investitori u prethodnih šest godina u proseku ulagali oko 7,3 odsto bruto domaćeg proizvoda.Usmerenost tih investicija u izvozno orijentisane sektore pomaže da naš izvoz danas bude čak 2,2 puta veći nego pre šest godina" ,naglasila je Tabaković.

Prema njenim rečima, Srbija je reagujući proaktivno i koordinirano, kreirala brojne zaštitne mehanizme, koji su preduslov za brze reakcije.

Ona je podsetila i da je Srbija u junu uspešno završila i prvo razmatranje stendbaj aranžmana zaključenog u decembru 2022, čiji je fokus bio na energetskom sektoru.

"Takođe, dijagnostičkom procenom NBS od strane Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) utvrđeno je da imamo snažan okvir zaštitnih mera. Ipak, naš posao se nikada ne završava i nema konačnih pobeda. Brojni rizici su i dalje tu i zahtevaju punu budnost nosilaca politika", zaključila je ona.

Srbija je članica Konstituence Švajcarske, izborne grupacije preko koje ostvaruje svoje pravo glasa u MMF-u i SB od decembra 2000. godine.

Zemlje članice koje čine Konstituencu u MMF su: Švajcarska, Poljska, Srbija, Turkmenistan, Kazahstan, Azerbejdžan, Kirgizija, Tadžikistan i Uzbekistan.