Profesor Banjac: Poskupljenje će naterati građane da štede struju

BEOGRAD - Profesor Mašinskog fakulteta Miloš Banjac izjavio je danas će povećanje cena energije dovesti do toga da se sami građani zapitaju kako mogu da uštede na energiji.

"Smatram da ovaj tarifni sistem, pa čak subvencije koje država daje, nije baš najsrećniji sistem. Može da se desi, kao prošle godine, da oni koji su veliki potrošači, a bude blaga zima, ostvare veliku uštedu i neopravdano smanje račune. Za razliku od onih koji su već iskoristili maksimalno mogućnosti štednje, malo troše, a ne dobijaju beneficije za malu potrošnju", rekao je Banjac za Tanjug.

Za one koji žele da uštede struju, Banjac je dao nekoliko saveta kako to da urade.

Prvi od njih je za oko 15 odsto građana koji se greju na električnu energiju.

"Preporuka je da se ne greju elektrootpornim grejačima kao što su grejalice ili TA peći, već da pređu na toplotne pumpe ili invertere. Na taj način smanjiće potrošnju tri do četiri puta", poručio je Banjac.

Sledeći na listi potrošača je bojler, gde, kako ističe, nemamo mnogo tehničkih opcija, ali pravilnim korišćenjem možemo ostvariti uštede od 10 do 20 odsto.

"Koliko god je moguće, da se bojler puni noću pošto je noćna tarifa četiri puta jeftinija od dnevne. U grupu velikih potrošača struje spadaju svi grejači vazduha i vode, pri tome na grejače vazduha mislim rerne, a za vodu mislim na električne štednjake, veš mašine, mašine za suđe. Sve njih treba, koliko god je moguće, koristiti noću kada je jeftinija struja", savetuje Banjac.

Dodaje da danas sve mašine za pranje veša i suđa imaju mogućnost programiranja početka rada, tako da niko ne mora da ostaje budan zbog jeftinije tarife.

Ističe da se svi električni uređaji dele na tri kategorije.

Prva su oni najveći potrošači, koji greju vazduh i vodu.

Kako navodi, druga grupa su oni koji pretvaraju električnu energiju u svetlosnu i zvučnu energiju kao svetlo, televizori, kompjuteri, dok su treća grupa pasivni potrošači koji su non-stop uključeni i troše malo struje, ali stalno rade kao što su transformatori, risiveri, ruteri.

Govoreći o pravilnoj upotrebi bojlera, Banjac kaže da je opšte pravilo je da kada se kreće na tuširanje, da se tuširamo, a ne da koristimo vodu u kadi, da se bojler isključi i da se ne pali više do trenutka kada struja bude jeftina.

"U tom slučaju, mi ćemo akumulisati struju u bojler i koristićemo u ostalom delu dana. Najveći deo energije ćemo potrošiti kada je struja jeftina", zaključuje Banjac.

Što se tiče šporeta, on kaže da postoje savremeni uređaji za kuvanje hrane i postoje dva koncepta kako možete da štedite.

"Jedan je da kupite uređaj koji sami po sebi manje troše električnu energiju, a koji su nešto skuplji. A drugi da promenite navike i štedite energiju. Imamo savremene indukcione aparate koji omogućavaju da se preskoči proces zagrevanja ringle pa da ringla greje šerpu, nego se električna energija direktno koriste za zagrevanje same šerpe i tu onda nema gubljenje energije. Slično je sa "ketlerima" jer kada vam je grejač uronjen u posudu ne gubite dodatnu energiju za zagrevanje vazduha", naveo je Banjac.

Dodaje da je rerna upravo suprotan primer.

"Ona pomoću vazduha greje hranu i ako ćemo da štedimo, treba je manje koristiti, mada ja nikome ne mogu da preporučim da ne koristi rernu zato što je to jedini način na koji se neke hrana priprema. Kada govorimo o rernama, bolje je koristiti mikrotalasne rerne, jer one rade na tom fenomenu da preskaču zagravanje vazduha, čime se skraćuje vreme i prenosi direktno energija na ono što se greje", objašnio je Banjac.