Begović: Biotehnologija pronašla rešenje za koronu

BEOGRAD - Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelena Begović izjavila je danas da je u trenucima očaja, tokom pandemije korona virusa, biotehnologija za nekoliko meseci pronašla rešenje i omogućila pravljenje vakcine protiv te bolesti.

"To mi daje samopouzdanje da ćemo u slučaju novog sličnog događaja biti spremni. Znamo da možemo da budemo spremni. Vakcine i nova vrsta lečenja uz pomoć biotehnologije daju novi aspekt medicini i to postaje nešto što je fokusirano na pojedinca, a ne na statistiku", rekla je Begović goveći na forumu "Budućnost biotehnologija" u Palati Srbija.

Dodala je da biotehnologija nudi personalizovana lečenja, dijagnostiku i pristup.

 

Begović: Biotehnologija najviše utiče na medicinu i poljoprivredu

Medicina i poljoprivreda su dve oblasti u kojima biotehnologija sada ima najveći uticaj i u kojima će taj uticaj i u budućnosti jačati, izjavila je ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelena Begović.

Ona je govoreći za Tanjug o trendovima razvoja biotehnologije i temama današnje konferencije "Budućnost biotehnologije", koja se po drugi put održava u Beogradu, rekla da se uticaj na medicinu ogleda kroz razvoj novih lekova, bioloških lekova, novih metoda lečenja, vakcina, inovativne terapije.

"Tu se medicina na neki način transformiše i počinje da gleda čoveka kao individuu i to zahvaljujući razvoju sekvenciranja genomike, personalizovane medicine", rekla je ona.

Kada je reč o poljoprivredi istakla je da današnji svet ima globalni problem koji se sa jedne strane ogleda u tome kako dovoljno i dobro nahraniti rastuću populaciju a sa druge kako smanjiti negativni uticaj poljoprivrede na prirodu koja je između ostalog glavni uzročnik gubitka šuma na ovoj planeti i tu se od biotehnologije očekuje da nađe dobra rešenja.

"Poljoprivreda je takva da sa jedne strane omogućava da preživljavamo a sa druge strane uništava prirodu i tu nauka može da pomogne u smislu nalaženja rešenja. To je jedna od tema o kojoj smo danas razgovarali a teme panela su bile i kako nam biotehnologija pomaže, koji su potencijalni rizici, kako država i građani mogu da imaju koristi od nje, zatim kako država može da utiče na razvoj biotehnologije na svojoj teritoriji", navela je ministarka.

Stručnjaci iz zemalja širom sveta koji su se danas okupili u Beogradu razmenili su različita iskustva i vizije budućnosti u kom smeru čovečanstvo ide i da li je sa ovakvim razvojem moguća održivost.

"U tom smislu teme kao što su energetika, obnovljivi i čisti izvori energije, zaštita životne sredine, dakle zelena rešenja i rešenja koja su u mnogo većem skladu sa prirodom, kao i poljoprivreda bile su centralne u radu današnjeg foruma", rekla je Begović.

Govoreći o tome gde smo mi u poređenju sa svetom, ocenila je da su gosti zadivljeni razvojem nauke u Srbiji, koja ima dobar ljudski potencijal što je jedan deo uspeha a drugi je to što država sada u razvoj nauke ulaže dosta i energije i sredstava.

"Dosta se ulaže da se razvije jedan ekosistem kao što je izgradnja BIO 4 kampusa, gde će se na jednom mestu susresti akademska pamet, privatni sektor i startap kompanije, država i civilni sektore. Taj ekosistem bi sa jedne strane trebalo da nađe rešenja za izazove sa kojima se naša zemlja suočava, zatim za globalne izazove, a sa druge strane bi trebalo da transformiše i ekonomiju i doprinese i razvoju ekonomije i čitavog društva", navela je ona.

Doprinos biotehnologije u svetu je sada toliki, dodala je ministarka, da se na globalnom nivou govori o desetinama triliona dolara godišnje koji su opticaju za biotehnologiju koja prema njenim rečima počinje bivati sve bitniji deo njihovog ekonomskog razvoja, izvoza i razvoja kompletnog društva.

Zato se, zaključila je, u deceniji koja dolazi može očekivati da će i srpska ekonomija i te kako imati koristi od biotehnologije.