Milica Radišić sa Univerziteta u Torontu: Srbija može da ima visoko mesto u obalasti biotehnologije u svetu

BEOGRAD - Naučnica Milica Radišić sa Univerziteta u Torontu iz Instituta za biomaterijale i biomedicinski inženjering, koja je jedan od učesnika na danas otovrenoj Međunarodnoj konferenciji "Budućnost Biotehnologije" u Beogradu, ocenila je da Srbija u oblasti biotehnologije može da ima veoma visoko mesto u svetu i dodala da na tom putu doprinos može da da i srpska dijaspora koja beleži odlične rezulatate širom sveta.

"Srbija može veoma daleko da ode u oblasti biotehnologije. Ako pogledate našu dijasporu kave rezultate ostvaruje u nauci i inovacijima, a naših ljudi ima svugde. Takve rezultate možete ostvariti i u Srbiji", rekla je Radišić koja je zajedno sa jednom od najistaknutijih srpskih naučnica u svetu i kreativnim amabsadorom u kabinetu predsednice Vlade Srbije, profesorkom Kolumbija Univerziteta Gordanom Vunjak Novaković osnovala kompaniju Tara koja je, između ostalog, pravila tkiva od matičnih ćelija na kojima su mogli da se testiraju lekovi.

 

Kako je dodala Radišić, koja je bila proglašena za jednog od 35 najboljih mladih naučnika sveta, Tara je napravila i model mutacije tkiva, a otkupila ju je AI kompanija koja ima molekule dizajnirane AI algoritmimra, koji moraju da se testiraju na tkivima, i to sada čine na našim humanim modelima, jer testiranje na životinjama ništa ne ubrzava.

Podsetila je da su ulaganja u nauku i inovacije u Kanadi kontinuirane, te da na državnom nivou postoje univerziteti i nacionalne laboratorije. Država je, kako kaže regulisana tako da se ulaganje u nauku i istraživanje odvija sa federalnog nivoa, a u obrazovanje sa provincijskog.

Sa dve strane stižu fondovi na urniverzitete što omogućuje da je obrazovanje i istraživanje na vrlo visokom nivou, reka je Radišić na pitanje kako izgedaju ulaganja u nauku i inovacije u Kanadi.

"Ali ako poredimo ideje Srbi su kretivni i inovativni, životni prostor koji nije jednostavan naučio ih je da moramo biti takvi", rekla je ona i dodala da Srbija zahvaljujući odgovarajućim ulganjima može da vodi u oblasti bitehnologije.

 

Da bi se ostvario taj cilj, pored dugorčnih i konstatnih ulganja, potreno je da se stvori ekosistem. Prema njenim rečima, pored ulaganja popotrebno je da postoji orbazovana radna snaga koja razume šta treba da se kapitalizuje.

Prema njenim rečima, potrebni su startapovi i veliki biznis koji ima ogroman kapital i koji bi mogao da kupi neke od inovacija koje je Srbija razvijala.

Postoji dosta velikih kompanija koje je Srbija uspela da zaintesuje za BIO4 kampus, što je važno da bi se ostvario cilj projekta, ocenila je Radišić koja je kao i Vunjak Novaković sarađivala sa vodećim umovima u biomedicini, jednim od osnivača Moderne.

Rdišić, koja je do 1997. živela u Novom Sadu, bila je proglašena za jednog od 35 najboljih maldih naučnika u svetu 2008. godine. Radila je između ostalog i na projektu koji daje mogućnost da se oštećeno srčano tkivo zaceljuje veštačkim.