Fiskalni savet: U budžetu za 2024. određeni pomaci u dobrom smeru, deficit i dalje previsok za Srbiju

BEOGRAD - Fiskalni savet ocenio je danas da predloženi budžet za 2024. predviđa umereno smanjenje fiskalnog deficita bez krupnijih promena u fiskalnoj politici, kao i da su budžetom za 2024. napravljeni su određeni pomaci u dobrom smeru, ali da je fiskalni deficit i dalje previsok za Srbiju.

Kako je navedeno u oceni Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2024.godinu, planira se budžetom deficit od 197 mlrd dinara, to jest 2,2 odsto BDP-a.

"Ovoliki fiskalni deficit (od skoro 1,7 mlrd evra) jeste i dalje previsok za Srbiju, na šta ukazuje i formula iz fiskalnih pravila. Po njoj bi odgovarajući nivo budžetskog deficita Srbije trebalo da bude ispod 1,5 odstoBDP-a.

Fiskalni savet navodi da je planirani budžetski deficit u 2024. niži od onog koji se predviđa u 2023. godini (2,8 odsto BDP-a), a tokom 2024. očekuje se i dalje smanjivanje učešća javnog duga u BDP-u (sa 53,3 odsto na 51,7 odsto).

"Dakle, iako se u 2024. još uvek neće potpuno dostići najvažniji

fiskalni ciljevi, javne finansije postavljaju se na dobru putanju da se oni ostvare u 2025. godini. Iz ugla pojedinačnih fiskalnih politika, budžet za narednu godinu ne donosi velike promene. Do pomenutog, umerenog umanjenja budžetskog deficita u odnosu na 2023. doći će se gotovo po automatizmu, a ne usled novih mera fiskalne politike", navodi Fiskalni savet.

Takođe ukazuje da će se budžetska izdvajanja za EPS i Srbijagas u 2024. znatno smanjiti.

"Za EPS se izgleda ne planiraju sredstva, a glavni razlog za to je povećanja finalnih cena gasa i električne energije tokom 2023. i znatno poboljšanje bilansa ovih preduzeća. Takođe, u narednoj godini više se ne planiraju nove isplate jednokratnih i neselektivnih davanja stanovništvu, što je bila uobičajena praksa u nekoliko prethodnih godina (za penzionere, decu i drugo). U najkraćem, budžet za 2024. donosi manja i lako dostižna unapređenja glavnih pokazatelja javnih finansija, ali bez ambicioznijih (i potrebnih) reformskih mera", smatraju stručnjaci Fiskalnog saveta.

Navode, takođe, da bi se pod određenim uslovima budžet za 2024. mogao ipak oceniti kao ekonomski dobar.

"Za bolje razumevanje predloženog budžeta za 2024. važno je uzeti u

obzir i kontekst u kom se on donosi. Najviši državni zvaničnici najavili su da će krajem 2023. da se održe prevremeni parlamentarni izbori. Ukoliko se to desi, uobičajeno je da formiranja nove vlade isprati i rebalans kojim će se u budžet uneti promene u organizaciji vlade i njenoj ekonomskoj politici. Posmatrano iz tog ugla, predloženi budžet imao bi privremenu, tj. prelaznu funkciju - i onda bi se za njega moglo reći da je izrađen u skladu s dobrom fiskalnom praksom. Naime, opravdano je da se novoj vladi ostavi lako ostvariv i ispravno orijentisan fiskalni okvir, a da se ne prejudiciraju važne ekonomske politike u narednom četvorogodišnjem periodu", navodi se u dokumentu Fiskalnog saveta.

Fiskalni savet smatra da ukoliko će nova vlada zaista da se uhvati u koštac s glavnim problemima javnih finansija (poput npr. loše uređenog sistema socijalne zaštite, manjka zaposlenih u važnim delovima javnog sektora, zastarelih poreskih zakona i drugo), onda joj predloženi budžet daje odrešene ruke ali i solidnu polaznu osnovu da to i uradi jer obezbeđuje potrebnu fiskalnu stabilnost.

Iz Fiskalnog saveta navode da su javni prihodi i rashodi u predloženom budžetu planirani uglavnom kredibilno, ali da bi pojedine budžetske projekcije trebalo dodatno razjasniti.

Takođe da planirane politike podsticaja poljoprivredne proizvodnje u 2024. nisu dovoljno jasne.

"Rashodi za socijalne transfere nisu dobro planirani - ni na tehničkom ni

na načelnom nivou. Budžetom za 2024. predviđena su izdvajanja za socijalne izdatke od oko 157 mlrd dinara. To predstavlja povećanje od svega 2,5 mlrd dinara u odnosu na njihov nivo iz rebalansa za 2023. godinu - što nije dovoljno".

Budžetom se planiraju veoma velika izdvajanja države za javne investicije u 2024. veće od pet mlrd evra (6,9 odsto BDP-a), što je u načelu dobro, naveo je Fiskalni savet.

Planirana izdvajanja za kapitalne rashode u republičkom budžetu iznose 467,5 mlrd dinara (četiri mlrd evra).

Kad se na to dodaju i transferi iz republičkog budžeta za kapitalna ulaganja (npr. transfer Beogradu za izgradnju metroa), kao i investicije koje samostalno realizuju ostali nivoi vlasti (lokalna samouprava, fondovi OSO i drugo), dolazi se do ukupnih izdvajanja države za javne investicije u 2024. od visokih 607 mlrd dinara (skoro 5,2 mlrd evra).

"Tako će nivo javnih investicija Srbije u 2024. već četvrtu godinu zaredom biti oko sedam odsto BDP-a, što je znatno iznad proseka uporedivih zemalja CIE. Ovo ocenjujemo kao pozitivan trend koji omogućava Srbiji da postepeno smanjuje zaostatak koji ima u kvalitetu osnovne infrastrukture u odnosu na uporedive zemlje CIE. Ipak, posebno skrećemo pažnju na pitanje selekcije projekata. Naime, kad se završe svi započeti projekti izgradnje autoputeva, Srbija će imati razvijeniju mrežu od proseka zemalja CIE. To se, međutim, ni izbliza ne može reći za lokalne i regionalne puteve, a naročito za infrastrukturu u zaštiti životne sredine, prosveti i zdravstvu. Stoga preporučujemo vladi da u narednim godinama, znatno više sredstava usmerava na pomenute oblasti u kojima je kvalitet infrastrukture još uvek nezadovoljavajući", naveo je Fiskalni savet.