Tabaković: Budžet za narednu godinu je projektovan realno

BEOGRAD - Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je danas na sednici skupštinskog Odbora za finansije da je predloženi budžet za narednu godinu realno projektovan i da uzima u obzir aktuelne globalne uslove i geopolitičke rizike.

Istakla je da je ključno opredeljenje Vlade Srbije povećanje životnog standarda stanovništva, povećanje kapitalnih investicija i subvencija u najvažnijim sektorima, uz očuvanje fiskalne održivosti.

"U prilog tome govori i činjenica da se planiranim fiskalnim okvirom obezbeđuje dalje smanjenje fiskalnog deficita i dalje smanjenje učešća javnog duga u BDP-u uz punu primenu opštih fiskalnih pravila od 2025. godine", rekla je Tabakovićeva.

Projektovani fiskalni deficit od 2,2 odsto BDP, dodala je ona, i projektovano učešće javnog duga opšte države od 51,7 BDP na kraju 2024. godine jesu kretanja u pravom smeru.

"Projekcije ključnih makroekonomskih pokazatelja za 2024. godinu vrlo su slične projekcijama koje imamo i mi u NBS. Konkretno, projektovani rast BDP od 3,5 odsto u 2024. godini ocenjujemo kao realan i blizak projektovanom rasponu koji je NBS objavilia i kog se drži, a to je raspon između tri i četiri odsto za 2024. godinu", rekla je Tabakovićeva.

Velikih odstupanja takođe nema kada je reč o projektovanoj strukturi rasta odnosno doprinosima rasta potrošnje, investicija i izvoza, dodala je ona.

"Sa proizvodne strane realni rast BDP biće vođen rastom u uslužnim sektorima kao i ubrzanjem rasta u industriji i građevinarstvu. Naravno, rizika kako i u slučaju svake projekcije, ima. U fiskalnoj strategiji nedvosmisleno se konstatuje da su zbog prirode i obima šokova na globalnom nivou i dalje prisutne brojne neizvesnosti kod projekcija", rekla je Tabakovićeva.

Projekcija prosečne inflacije sa kojom je rađen budžet za 2024. godinu je ispod pet odsto u najvećoj meri je usklađena sa projekcijom.

"Imamo usaglašenu i ocenu njenog ulaska u cilj tokom naredne godine i postepenog približavanja centralne vrednosti cilja od tri odsto", rekla je guvernerka.

Ona je istakla da je za današnju raspravu važno da projekcije uključuju sva najavljena povećanja regulisanih cena, akciza, gasa, električne energije, kao i planirana fiskalna kretanja.

"Uzimamo u obzir sve izvore privatne potrošnje, njihova planirana i očekivana kretanja po osnovu kretanja u domaćem i eksternom realnom sektoru kao i postavu mera ekonomske politike uključujući njihove efekte na tenzije, zarade, kreditnu aktivnost, doznake i sve izvore potrošnje", rekla je Tabakovićeva.

Ona je rekla da je u javnosti izneta procena da će prosečna inflacija sledeće godine biti oko šest procenata, jer će na kraju ove godine biti oko 10 procenata.

"Ja ih mogu najblaže rečeno nazvati pesimističnim procenama. I podaci koje smo prethodnih dana snimili na tržištu potvrđuju da će inflacija već u oktobru biti ne samo jednocifrena već i ispod devet procenata. Naša ocena inflacije za kraj godine iznosi oko osam procenata ili nešto ispod toga uz nastavak smanjenja na oko sedam odsto već u januaru, a zatim dalji pad u narednim mesecima", rekla je Tabakovićeva.

Tabaković dodaje da rizici postoje, i da na NBS ne može da utiče na cenu nafte, gasa, žitarica ili industrijskog bilja i slično.

"Međutim prema aktuelnim projekcijama svih ključnih faktora inflacije, prosečna međugodišnja inflacija u narednoj godini trebalo bi da se kreće u rasponu između četiri i pet procenata, a ne šest kao što se govori, uz ulazak u granice ciljanog koridora u drugom tromesečju sledeće godine", rekla je guvernerka.

Na takvo kretanje inflacije, objašnjava Tabakovićeva, uticaće efekti restriktivne monetarne politike NBS, ali i Evropske centralne banke na kreditnu aktivnost, a posledično na tražnju koja se preduzima kako bi se smanjili inflatorni pritisci.

"Takođe, svetske cene primarnih poljoprivrednih proizvoda, sirovina, energenata, metala i svih drugih proizvoda danas su na znatno nižem nivou nego što su bile i to značajno smanjuje troškove proizvodnje u praktično svim industrijama i otvara prostor proizvođačima da smanje cene svojih proizvoda ili bar da prestanu da ih povećavaju. To se pre svega odnosi na proizvođače osnovnih životnih namirnica i industrijskih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom životu koji su značajan faktor inflacije", rekla je Tabakovićeva.

Na isti način deluje smanjenje troškova međunarodnog transporta, dodaje, i rešavanje zastoja u globalnim proizvodnim lancima.

Imajući u vidu kretanje inflacije u prethodnom periodu kao i pretežno međunarodne faktore koji su doveli do inflacije, guvernerka ističe da su koristili sve raspoložive instrumente kako bi prvo stabilizovali, a onda i smanjili inflaciju ne ugrožavajući pritom ni finansijsku stabilnost ali ni privredni rast.

Jedan od tih instrumenata je i ograničenje visine varijabilne kamatne stope kod stambenih kredita.

"Umesto da čekamo materijalizaciju negativnih efekata i rast problematičnih kredita, kada bi svaka reakcija bila i iznuđena i ograničenog dometa, delovali smo odgovorno i blagovremeno kako bi sačuvali stabilnost finansijskog sistema i zaštitili naše građane", rekla je Tabakovićeva.