Goran Vesić: U kapitalne projekte ulažemo skoro 10 puta više od prethodne vlasti

BEOGRAD - Vlada Srbije uprkos nepovoljnoj geopolitičkoj situaciji nije odustala ni od jednog kapitalnog projekta i izdvajanja za projekte rastu iz godine u godinu, izjavio je danas ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.

Vesić je naveo da će ovu godinu EU završiti sa rastom BDP od samo 0,7 odsto, s tim što su neke od najrazvijenijih zemalja već u recesiji, a da će Srbija samo iz budžeta u kapitalne projekte uložiti 3,8 milijardi evra i da su u budžetu za narednu godinu planirane rekordne četiri milijarde evra.

Za list "Novosti" istakao je da će ove godine naš BDP porasti za 2,5 odsto, a sledeće za 3,5 procenta, kao i da će tako dostići nivo od 74 milijarde evra i biti čak 2,2 puta veći u odnosu na 2012.

"Od početka 2020. do kraja 2024. iz budžeta, u infrastrukturne projekte biće uloženo čak 16,3 milijarde evra. U 2020. godini, koju je ceo svet završio u recesiji, Srbija je u kapitalne projekte uložila 196 milijardi dinara, sledeće je ta suma udvostručena, lane je uloženo 420 milijardi, a ove godine rebalansom je suma za te namene povećana na 452,3 milijarde. Za 2024. je planirano rekordnih 467,5 milijardi dinara", kazao je Vesić.

Ministar je naglasio da je posebno važno istaći da, paralelno sa rastom kapitalnih investicija, sve vreme pada učešće javnog duga u BDP, sa 57 odsto na kraju 2020, na manje od 51 odsto, koliko je danas i da je to najbolji odgovor svim kritičarima koji tvrde da se zemlja ubrzano zadužuje.


Vesić je povukao paralelu na osnovu apela Fiskalnog saveta, koji poziva državu da bude štedljivija, i rekao je da je za vreme bivše vlasti Fiskalni savet opet upozoravao da su "javne investicije nedopustivo niske i predstavljaju veliko ograničenje privrednom razvoju".

Prema njegovim rečima, iz godine u godinu ti izdaci bivali su sve manji, tako da su sa 480 miliona evra, u 2008. pali na 304 miliona evra u 2012.

Od početka 2008. do kraja 2012. bivša vlast je u javne investicije usmerila nešto manje od 1,7 milijardi evra, dodao je ministar.

Dok će poređenja radi, samo u ovoj godini javne investicije biti 3,8 milijarde evra, dakle, za isto vreme u kapitalne projekte biće uloženo devet i po puta više nego što je to bio slučaj u prethodnoj vlasti, naveo je Vesić.

To je, prema rečima ministra, prava mera uspeha jer brojke govore bolje od hiljadu reči.

"Kad smo kod brojki, bivša vlast je, uz opisana niska ulaganja, 'uspela' da od 2008. do 2012. poveća minus u budžetu četiri i po puta i udvostruči javni dug, sa 26,8 na 52,9 odsto BDP.
Ove godine u infrastrukturne projekte biće uloženo 12,5 puta više novca, javni dug se smanjuje, trenutno je 50,9 odsto BDP, a budžet je u suficitu od 270 miliona evra", istakao je ministar.

Budžet Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture na čijem je čelu, za narednu godinu iznosiće skoro dve i po milijarde evra.

Poređenja radi, 2012. budžet tri ministarstva (saobraćaja, građevinarstva i urbanizma) bio je 205,6 miliona evra, 2024. godine, biće 12 puta veći.

Kapitalni budžet Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za 2024. iznosiće oko dve milijarde evra.

Zahvaljujući tim sredstvima prema rečima ministra završiće se čitav niz započetih kapitalnih projekata.

Vesić navodi da je predlogom budžeta za 2024. predviđeno i pokretanje novih projekta - autoputa Zrenjanin-Novi Sad, brze saobraćajnice Bački Breg-Sombor-Kikinda-Srpska Crnja i pruge između Zemun polja, aerodroma "Nikola Tesla" i budućeg Nacionalnog stadiona u Surčinu kao i brze pruge Beograd-Niš.

"Ništa nas neće zaustaviti u nameri da izgradimo Srbiju za 21. vek, za koju će Srbija iz 2012. delovati kao srednjovekovna država", rekao je Vesić.

Dodao je da su to shvatili i strani investitori, pa se u Srbiju, godinama unazad, sliva čak 60 odsto investicija usmerenih ka zemljama Zapadnog Balkana i Hrvatskoj, kao i da je zahvaljujući tome posao dobilo skoro pola miliona ljudi, a stopa nezaposlenosti smanjena na samo 9,6 odsto, dok je 2012. bila dva i po puta veća.

Naveo je da je uprkos skepticima vlada nastavila sa ulaganjima i da ostvareni rezultati pokazuju ko je bio u pravu.

Vesić podseća da je najviše bilo sumnji kada je predsednik Vučić obećao da će prosečna plata biti između 720 i 730 evra, a penzija oko 320 evra, te da smo sve bliže cilju da 2025. prosečna plata dostigne 1.000 evra, a penzija 430 evra.

Ove godine, prosečna plata iznosi 718 evra, a penzija 322 evra, s tim što je nakon vanrednog povećanja za 5,5 odsto od 1. oktobra već dostigla 340 evra, pa će uz povišicu od 14,6 odsto, već za dva meseca dostići 390 evra, rekao je Vesić.

Ističe da je BDP Srbije, uprkos globalnoj krizi u poslednje četiri godine, povećan za 22,2 milijarde evra.

Ministar je naveo i da poređenja radi Srbiji nisu bile dovoljne četiri pune godine da se oporavi od efekata svetske finansijske krize, jer je na njenom početku 2008. naš BDP bio 35,7 milijardi evra, da bi 2012. bio za dve milijarde evra manji.

Vesić je rekao da smo uspeli da preokrenemo negativne trendove u građevinarstvu, koje je bilo prva žrtva povećane globalne neizvesnosti.

Navodi da je vrednost izvedenih radova u građevinarstvu prošle godine, bila za 11,8 odsto manja nego 2021, dok je već u drugom kvartalu 2023. građevinarstvo ostvarilo rast bruto dodate vrednosti od čak 15,1 odsto, u odnosu na drugi kvartal 2022.

To je, prema zvaničnim podacima, isto presudno doprinelo rastu BDP Srbije sa 0,9 odsto u prvom, na 1,7 procenata u drugom kvartalu, dodao je Vesić.

"Trenutno, građevinarstvo stvara između pet i šest odsto BDP Srbije, a 2015. je stvaralo samo 3,6 odsto. To znači da se 2015. u građevinarstvu stvarala dodata vrednost od oko 1,3 milijarde evra, a poslednjih godina tri puta više, oko 3,5 milijardi evra”, rekao je Vesić.

Zaključio je da su stabilizaciji tržišta svakako doprinele i izmene Zakona o planiranju i izgradnji, a da se puni efekti novih rešenja tek očekuje u narednom periodu.