Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije iznosila je 54,4 milijarde evra u prvih 10 meseci ove godine

BEOGRAD - Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar - oktobar ove godine izražena u evrima pala je za 1,6 odsto u odnosu na isti period prethodne godine i iznosi 54,4 milijarde, dok je trgovinska razmena u dolarima porasla za 0,5 odsto i iznosi 58,7 milijardi, objavio je danas Republički zavod za statistiku.

Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 23,9 milijardi evra što čini rast od 4,9 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, a uvoz robe imao je vrednost od 30,4 milijarde evra što predstavlja smanjenje od 6,1 procenat u odnosu na isti period prošle godine.

Izvoz robe, izražen u dolarima, imao je vrednost od 25,8 milijardi što čini rast od 7,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 32,9 milijarde dolara, što je za 4,3 procenata manje nego u istom periodu prethodne godine.

Glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije po pitanju izvoza su Nemačka, Bosna i Hercegovina, Italija, Mađarska i Rumunija, dok su glavni partneri kada je reč o uvozu Nemačka, Kina, Italija, Turska i Rusija.

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 2,4 milijardi dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza: električne energije, žitarica i proizvoda od njih, nafte i naftnih derivata, pića i drumskih vozila.

Deficit Srbije iznosi sedam milijardi dolara što čini smanjenje od 31,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Izražen u evrima, deficit iznosi 6,4 milijardi, što je smanjenje od 32,4 procenata u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 78,7 odsto i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 70,2 procenta.

Najveće učešće u izvozu Srbije imao je vojvođanski region sa 33,2 odsto, sledi Beogradski region sa 24 procenata, region Šumadije i Zapadne Srbije sa 20,8 procenata, region Južne i Istočne Srbije sa 19,6 odsto, a oko 2,4 procenata izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region sa 43 odsto.

Slede region Vojvodine sa 33,3 odsto, region Šumadije i Zapadne Srbije 13,2 odsto, region Južne i Istočne Srbije 8,5 procenata, a oko dva odsto uvoza nije razvrstano po teritorijama.

U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju sa 62 procenata (16 milijardi dolara), zatim sledi roba za široku potrošnju sa 25,9 procenata ( šest milijardi) i oprema 12,1 odsto (tri milijarde). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0 odsto (jedan milion dolara).

U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 56 odsto (18 milijardi dolara), slede roba za široku potrošnju, 19,5 procenata ( 6,4 milijardi), i oprema, 11,8 procenata (3,8 milijardi).

Neklasifikovana roba po nameni iznosi 12,7 odsto (četiri milijardi dolara).

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini.

Zemlje članice Evropske unije čine 59,6 odsto ukupne razmene.

U oktobru 2023. godine je izvezeno robe u vrednosti od 2,5 milijardi dolara, što čini povećanje od 5,8 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Uvoz je iznosio tri milijarde dolara, što je povećanje od 0,5 procenata u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Izraženo u evrima, izvezeno je robe u vrednosti od 2,4 milijarde, što čini smanjenje od 1,9 procenata u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Uvoz je iznosio 3,2 milijarde evra, što je smanjenje od 6,7 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Računato u dolarima, desezonirani indeks oktobar 2023/septembar 2023. godine pokazuje rast izvoza za 1,2 odsto i rast uvoza za 0,3 procenata.

Računato u evrima, desezonirani indeks oktobar 2023/septembar 2023. godine pokazuje rast izvoza za 1,5 odsto i rast uvoza za 0,3 procenta.