Međunarodna konferencija: Pepeo, šljaka i gips štede novac

BEOGRAD - Korišćenje najzastupljenijih sekundarnih materijala - pepela, šljake i gipsa u Srbiji, za razliku od sveta, nedovoljno je, iako su to sirovine koje štede novac, ocenjeno je danas na Međunarodnoj stručnoj konferenciji "Pepeo, šljaka, gips – sirovine za cirkularnu zelenu ekonomiju".

Cena deponovanja pepela na postojećim deponijama je pet evra po toni, a 10 kada deponija ne postoji, navedeno je na skupu koji je organizovala Energija Balkana u saradnji sa Građevinskim fakultetom i Elektroprivredom Srbije, a pod pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike.

Problem bi mogao da se reši uspostavljanjem operatera, koji bi centralizovano upravljao plasmanom pepela.

Na konfenreciji je rečeno da pepeo, koji nastaje kao nusproizvod u proizvodnji električne energije u termoelektranama Elektroprivrede Srbije, ima veliku upotrebnu vrednost.

"Zahvaljujući interakciji sa cementom, kao vezivni metarijal povećava kvalitet betona i same gradnje, a omogućava i značajne uštede", navode organizatori.

Uprkos tome, EPS proda samo oko pet odsto pepela, koji je najzastupljeniji sekundarni materijal u Srbiji.

Član UO Inženjerske komore Srbije Jovan Despotović, rekao je da je u Evropskoj uniji tokom 2008. godini iskorišćeno 90 odsto ukupnih količina pepela.

"Od toga 47 odsto je iskorišćeno u industriji betona, 22 odsto za granulisane nasipe i 21 odsto u industriji cementa", rekao je on i dodao da se pepeo pokazao kao materijal koji štedi novac.

Pomoćnik ministra građevinarstva, infrastrukture i saobraćaja Ranko Šekularac, kazao je da je za upotrebu šljake i pepela važan zakonodavni okvir.

Ministarstvo je kroz Zakon o planiranju i izgradnji pokušalo da sažme sve ekološke komponente kroz ceo zakon, naveo je on.

"Novina u zakonu je reciklaža građevinskog otpada - reciklira se samo pet odsto, iako su reciklirane sirovine jeftinije nego novi materijali. Građevinska industrija je odgovorna za 40 odsto štetnih emisija, od čega 27 odsto nastaje pri operativnim aktivnostima. U zakonu su uključeni segmenti koji će imati za posledicu veću upotrebu ovih materijala", kazao je Šekularac.

Prema njegovim rečima, građani beže od njihove upotrebe jer smatraju da je reč o opasnim materijalima.

"Uvođenjem kvalitetnog regulatornog okvira omogućiće rešavanje problema građevinskog otpada. Regulativa treba da ukaže na obavezu investitora i izvođača kada je u pitanju korišćenje ovog otpada”, ocenio je Šekularac.