Đaković:Agro Belgrade propagira Otvoreni Balkan, sjajna manifestacija

BEOGRAD - Agroanalitičar Goran Đaković rekao je danas za Tanjug da Međunarodni sajam voćarstva, povrtarstva i vinogradarstva Agro Belgrade 2024 na neki način propagira Inicijativu Otvoreni Balkan okupljajući ministre poljoprivrede i izlagače iz regiona.

"Prisutne su i zemlje iz regiona i Evropske unije, najavljeni su i poslovni sastanci 'jedan na jedan', što je uz sve digitalne mogućnosti komunikacije ipak posebno značajno. Susret uživo je uvek najbolji za dogovor i razmenu iskustava", rekao je Đaković.

On je objasnio da je Agro Belgrade godinu dana 'stariji' od Inicijative OB, i da se praktično podudaraju.

"Od početka su na ovom sajmu, poslednjih pet godina prisutne Republika Srpska, Severna Makedonija, Crna Gora Bosna i Hercegovina i Albanija", kazao je Đaković.

Iako je možda neskromno reći, dodao je, Srbija je vodeća zemlja što se tiče poljoprivrede, ne samo u regionu već i šire.

"Ne smemo zaboraviti da smo u svetskim listama među prvih tri u pšenici, kukuruzu i mnogim drugim vrstama. U voćarstvu smo u prvih deset, u većini vrsta koje se gaje u Evropi", naglasio je Đaković.

Kada je reč o tržištu u protekloj godini i perspektivi za ovu, Đaković je ukazao na to da je u Evropi od nastanka sukoba u Ukrajini došlo do poremećaja u svim sektorima poljoprivrede.

"Pa i u sektoru voćarstva i povrtarstva, Ukrajina je napravila na mnogim tržištima pometnju. Protesti poljoprivrednika širom Evrope, u Češkoj, Rumuniji, Slovačkoj. U Berlinu imamo proteste poljoprivrednika zbog ukidanja subvencija, sve to zapravo ima veze sa cenama na tržištu i ratom u Ukrajini koji je doveo velikih poremećaja", ocenio je Đaković.

Kao primer je naveo slučaj od pre nekoliko dana kada je Francuska izgubila veliki tender za prodaju pšenice Egiptu.

"Rusija i Ukrajina su ušle sa nižim cenama i praktično preuzele Francuskoj tržište. I nama je to problem, jer je cena pšenice na najmanjem nivou u poslednje tri, četiti godine. Na tržištu pšenice postoje veliki viškovi, slaba je potražnja, izvoz je praktično usporen, odnosno stao je u jednom momentu", objasnio je Đaković.

Dodao je i da je to sve dovelo do toga da imamo veoma niske cene pšenice, pa i kukuruza.

"Samim tim nije velika isplativost, odnosno u minusu su poljoprivrednici koji su se bavili ovim vidom ratarstva. Sa druge strane imamo povećanje subvencija po hektaru", rekao je Đaković.

Kako je jedan deo subvencije za ratarsku proizvodnju direktno davanje od 18.000 dinara po hektaru, a drugi deo kroz sertifikovano seme, Đaković je ukazao na to da država u ovoj godini treba da vodi računa da se novac za subvencije `ne izgubi` na računima kompanija koje se bave proizvodnjom semena.

"Država mora da povede računa da se ne dozvoli da se poveća cena semena neopravdano u ovoj godini, kada je najavljeno da će poljoprivrednici koji koriste deklarisano seme imati taj vid subvencija", poručio je Đaković.

Kada je reč o voćarstvu, Đaković kaže da je malina u Srbiji najznačajnija i da je tu uočen pad u izvozu.

"Značajan pad cene. Nezadovoljni su poljoprivrednici i hladnjačari. Imali su praktično ekstremno visoke cene od 500, 600 dinara u 2022. godini, a u 2023. je bio pad cene, ali je ostala značajana količina robe koju treba izvesti, a koja je plaćena 500 dinara, a izvozi su 250 dinara. To je veliki gubitak tu su i troškovi skladištenja i radne snage", rekao je Đaković.

Istakao je da se nada da će zakon o uređenju tržišta koji se najavljuje dovesti stvari u normalu.

Na pitanje u koji sektor poljoprivrede bi neko trebao da uloži ukoliko želi da počne da se bavi poljoprivredom, Đaković je rekao da potrebno gledati isplativost i dešavanja u određenom sektoru u periodu od nekoliko meseci i godina.

"Ako danas gledate situaciju, ja bih ulagao u stočarstvo, zato što je ono u padu, a država daje značajne subvencije. Neko će reći da su cene loše, da, ali ne gledate cenu bilo kog stočarskog prozvoda na dan, već gledate u godinu dana i prethodnih pet godina", rekao je Đaković.

On je dodao su mu prilikom posete Americi tamošnji poljoprivrednici rekli da samo jedan mesec tokom godine posluju profitabilno, ali tako dobro da je dovoljno da cela godina bude "u plusu".

Najbolja subvencija koju država može da da, naglasio je Đaković komentarišući ulaganja države u poljoprivredu u tom smislu, je navodnjavanje ali i oprema za automatizaciju, kako u stočarskom sektoru tako i u ratarskom.

"Oprema za mužu, automatizacija u stočarskoj proizvodnji. Imate sve više nedostatak radne snage. Na savremenim farmama o 100 krava brine dvoje, troje ljudi, kod nas deset. Ima i kod nas farmi, čini mi se njih 27 ima robotizovanu mužu, ali oni i dalje moraju da 24 sata budu prisutni na farmi, 365 dana godišnje", rekao je Đaković.

Tehnologija je napredovala, objasnio je Đaković, do tog nivoa da poljoprivrednik može SMS porukom da dobije obaveštenja o svemu što se na farmi dešava.

"Kada se u mleku na primer registruje bolest kod krave, ili treba da se osemeni dobijete SMS poruku", rekao je Đaković.

On je pozvao sve građane da u naredna dva dana posete ovaj Sajam i dobiju sve potrebne informacije od samih primarnih poljoprivrednih proizvođača ali i mnogih izlagača - semena i opreme.

Sajam voćarstva, povrtarstva i vinogradarstva "Agro Belgrade 2024" otvoren je danas i trajaće do 27. januara na Beogradskom sajmu.

Posetioce ove godine očekuje 500 izlagača iz Srbije i regiona, a najavljena je i trodnevna konferencija će obuhvatiti diskusije o aktuelnim i nadolazećim trendovima na globalnim tržištima i pružiti informacije o najnovijim tehnološkim inovacijama u prehrambenoj industriji.