Elektromreža Srbije planira ulaganja od 900 miliona evra u prenosni sistem do 2030. godine

BEOGRAD - Elektromreža Srbije je u 2022. u roku završila drugu deonicu Transbalkanskog koridora, izgradnju potpuno novog dalekovoda između Kragujevca i Kraljeva od skoro 60 kilometara, i niz drugih projekata od značaja za priključenje privrede i dalji razvoj, a do 2030. godine planirana su ulaganja od 900 miliona evra u prenosni sistem električne energije.

Generalna direktorka JP EMS Jelena Matejić, u intervjuu za Tanjug, istakla je da je EMS imao pozitivan poslovni razultat i napomenula da se realizacija investicija odvijala u neverovatnim i neizvesnim okolnostima, najpre kovida, a zatim i nove svetske energetske krize i rata.

 

"Takve okolnosti ne mogu da ostave efekat na naš nacionalni energetski portfolio. EMS je uspela da ostavi sigurnim i pouzdanim sistem, ne samo prenosni, već kompletan elektroenergetski sistem Srbije“, navela je ona.

Kaže da je obezbeđena stabilnost i sigurnost napajanja za sve stanovnike Srbije i za privredu.

 

Matejićeva je naglasila da je tako obezbeđeno okruženje u kome mogu nadalje da rade i proizvodni i distributivni kapaciteti, bez restrikcija.

Istovremeno, kaže, vodilo se računa o interkonektivnim vezama, o stabilnosti sistema čitave Evrope čiji je deo, jer Ukrajina nije baš ni toliko daleko.

Matejićeva navodi da su ogromnim zalaganjem zaposlenih i velikim znanjem prebrođene i sve nedaće prilikom nabavke i uvoza opreme za izgradnju strateške infrastrukture.

"U roku smo uradili drugu sekciju Transbalkanskog koridora, što je projekat od evropskog značaja, za šta smo dobili priznanja, pa i prilikom posete evropskog komesara Varheljija", rekla je ona.

 

To je projekat vredan 198 miliona evra, a radi se o izgradnji dalekovoda dugog visse od 320 kilometara, na 400 kilovolti.

Ona ističe da su u planu do 2026. godine najkasnije i treća i četvrta sekcija tog koridora.

Navodi da su ove godine izvedeni i drugi projekti od značaja za stabilnost rada prenosnog sistema u Srbiji, te ističe finalizaciju nove trafo stanice Bistrica, TS Srbobran, dalekovode na 110 kilovolti koji su bitni za priključenje privrede i razvoj.

"Za EMS je svako mesto jednako važno, jer je naša i misija i vizija da obezbedimo siguran i stabilan rad, i mogućnost da struja dopre do svih građana Srbije i privrede", rekla je ona.

U proteklih 11 godina EMS je realizovao 380 mliona evra investicija.

 

"To je pojačalo žilavost našeg sistema. Da toga nije bilo sigurno bi danas bilo problema sa mrežom i restrikcijama", kazala je Matejićeva i dodala da u budućnosti treba uraditi još više.

Kada je reč o ulaganjima u prenosni sistem do 2030. u vrednosti većoj od 900 miliona evra, kao najvažnije izdvaja investicije u dalji razvoj Transbalkanskog, kao i centralno-balkanskog koridora, pa pan-evropskog koridora, interkonekcije prema Hrvatskoj i centralno-balkanskog koridora prema Bugarskoj.

"Samo vrednost tih projekata je oko 500 miliona evra, i vidimo ih u mreži prenosa električne energije Evrope, do 2035. godine", kaže Matejićeva.

Ona ističe da EMS dodatno, već osam godina, ulaže u kadar kroz podršku dualnom obrazovanju u srednjim školama i na univerzitetima.

Navodi da tu uloga države mora biti izuzetna jer i taj, kako kazze, kadrovski resurs može uskoro biti usko grlo za dalji razvoj,

"Želimo da EMS, sa Vladom Srbije, doprinese da stručni ljudi ostanu u zemlji", istakla je ona.

Matejićeva naglašava i napore koje EMS ulaže za razvoj tržišta, kao i na polju digitalizacije.

"Gotovo sve naše trafostanice su u sistemu daljinskog upravljanja. Fizički smo taj projekat realizovali visse od 90 odsto. To je ne samo tehnološko unapređenje, nego i ušteda, a i pitanje održivosti jer do nekih kadrova, u nekim delovima Srbije ne možete da dođete“, kaže ona.

Govoreći o ulozi EMS-a kod obnovljivih izvora energije, ona je glasove u javnosti koji tu kompaniju spominju u kontekstu suprotstavljanja zelenoj energetskoj tranziciji, nazvala "šarlatanskim i neprofesionalnim".

 

Istakla je da je EMS prvi implementator i integrator OIE, i podsetila da je kada je reč o solaru i vetru ta kompanija bez dana zastoja, i bez ikakvih nesloga, pružala maksimalnu podršku i fizički omogućili da se prvi pilot projekti priključe na prenosni sistem, što je bio pionirski posao.

"EMS se zalaže za implementaciju što pre, svih stabilnih obnovljivih izvora energije. Propagator smo projekta HE Bistrica, viđeni su i projekti kao Đerdap, Moravsko - limske hidroelektrane, hidroelektrane na Drini... Znamo da će to da zameni tradicionalno preovlađuju izvor - ugalj. Ali, to se mora učiniti na jedan upravljiv, održiv način, koji će obezbediti energetsku nezavisnost i maksimalno iskorišćenje svakog vida domaćeg resusrsa, prebacivanje u strateške rezerve sadašnjih postrojenja", ocenila je ona.

"Da i solari, da i vetar, vodeći računa da oni idu u korak, komplementarno sa integracijom neke bazične balanse rezerve koja može da omogući brzu integraciju ovih izvora", zaključila je direktorka Matejić.