Spoljnotrgovinska razmena Srbije u 2023. godini bila 65,491 milijardi evra

BEOGRAD - Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u periodu januar - decembar bila je 65,491 milijardi evra, što je za 1,7 odsto manje u odnosu na isti period prethodne godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).

Prema podacima RZS trgovinska razmena u dolarima u tom periodu porasla je za 0,8 odsto i iznosi 70,772 milijardi.

Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 28,631 milijardi evra što čini rast od 3,7 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, dok je uvoz robe imao je vrednost od 36,859 milijardi evra što predstavlja smanjenje od 5,5 procenat u odnosu na isti period prošle godine.

Izvoz robe, izražen u dolarima, vredeo je 30,934 milijardi što čini rast od 6,5 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok je uvezeno robe u vrednosti od 39,837 milijardi dolara, što je za 3,2 odsto manje nego u istom periodu prethodne godine.

Deficit Srbije izražen u dolarima iznosi 8,902 milijardi što čini smanjenje od 26,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok izražen u evrima, deficit iznosi 8,227 milijardi, što je smanjenje od 27,9 procenata u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 77,7 odsto i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 70,6 procenta.

Glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije po pitanju izvoza su Nemačka, Bosna i Hercegovina, Italija, Mađarska i Rumunija, dok su glavni partneri kada je reč o uvozu Nemačka, Kina, Italija, Turska i Rusija.

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 2,939 milijardi dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza električne energije, žitarica i proizvoda od njih, nafte i naftnih derivata, pića i drumskih vozila.

Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je region Vojvodine sa 33,4 odsto, sledi Beogradski region sa 24,2 procenata, region Šumadije i Zapadne Srbije sa 20,8 procenata, region Južne i Istočne Srbije sa 19,4 odsto, a oko 2,3 procenata izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region sa 43,3 odsto, zatim slede region Vojvodine sa 33,1 odsto, Šumadije i Zapadne Srbije 13,3 odsto, region Južne i Istočne Srbije 8,3 procenata, dok oko dva odsto uvoza nije razvrstano po teritorijama.

U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju sa 61,7 procenata (19,092 milijardi dolara), zatim sledi roba za široku potrošnju sa 25,8 procenata ( 7,995 milijardi) i oprema 12,4 odsto (3,845 milijarde), a neklasifikovana roba po nameni je nula odsto ili 1,2 miliona dolara.

U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 55,5 odsto (22,115 milijardi dolara), roba za široku potrošnju, 19,8 procenata ( 7,884 milijardi), i oprema, 12,1 procenata (4,835 milijardi), dok neklasifikovana roba po nameni iznosi 12,6 odsto ili 5,002 milijardi dolara.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, dok su zemlje članice Evropske unije čine 59,7 odsto ukupne razmene.

U decembru 2023. godine je izvezeno robe u vrednosti od 2,389 milijardi dolara, što čini smanjenje od dva odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, dok je uvoz iznosio 3,562 milijardi dolara, što je povećanje od 0,5 procenata u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Izraženo u evrima, izvezeno je robe u vrednosti od 2,190 milijarde, što čini smanjenje od 5,1 procenata u odnosu na isti mesec prethodne godine, a uvoz je iznosio 3,263 milijardei evra, što je smanjenje od 2,7 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Računato u dolarima, desezonirani indeks decembar 2023/novembar 2023. godine pokazuje pad izvoza za 2,4 odsto i rast uvoza za 5,3 procenata.

Računato u evrima, desezonirani indeks u ovom periodu pokazuje pad izvoza za 0,3 odsto i rast uvoza za 8,1 procenta.

Podaci RZS pokazuju i da na listi prvih pet proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove (121 miliona dolara), drugo mesto pripada izvozu rude bakra i koncentrata (98 miliona dolara), a na trećem mestu je izvoz električne energije sa 89 miliona dolara, sledi izvoz kukuruza sa 53 miliona dolara, a poslednje mesto pripada izvozu rafinisanog bakra sa 41 miliona dolara.

Lista prvih pet proizvoda u uvozu pokazuje da je sirova nafta (207 miliona dolara) naš prvi uvozni proizvod, dok je drugi po značaju uvoz prirodnog gasa (168 miliona dolara), a na trećem mestu liste je uvoz lekova za maloprodaju (112 miliona dolara), sledi uvoz električne energije (61 miliona dolara), a poslednje mesto zauzima uvoz gasnih ulja sa 50 miliona dolara.

Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).