Rezultati popisa: Primetan trend pada poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji, 10 odsto manje nego 2018.

BEOGRAD - Prvi podaci Popisa poljoprivrede 2023. ukazuju na dugo prisutan trend pada poljoprivrednih gazdinstava, kojih je za 10 odsto manje u odnosu na 2018. godinu, kao i na trend pada ukupne raspoložive poljoprivredne površine.

Sa ukupno 508.365 poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji, najveći pad gazdinstava zabeležio je Beogradski region u iznosu od 12,4 odsto.

Najmanji pad gazdinstava je u regionu Šumadije i Zapadne Srbije, gde je broj gazdinstava smanjen za 7,5 odsto.

Ukupno raspoloživo poljoprivredno zemljište od 4.073.703 hektara, manje je za 21,3 odsto u odnosu na 2018. godinu.

Površine pod šumama manje su za 48,2 odsto, korišćeno raspoloživo zemljište manje je za 6,3 odsto, dok je površina nekorišćenog zemljišta manja za 57,8 odsto.

Od ukupnog raspoloživog poljoprivrednog zemljišta, 80 odsto je korišćenog, a svega tri odsto nekorišćenog.

Najveće površine oranica i bašta zastupljene su u Regionu Vojvodine (55,8 odsto), dok su voćnjaci najviše zastupljeni u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije (54,9 odsto).

Broj voćnjaka, u odnosu na 2018. porastao je za 9,7 odsto, dok je broj vinograda u odnosu na 2018. manji za 11,1 odsto.

Šest od deset gazdinstava bavi se stočarstvom, ukupno 313.495 gazdinstava.

Najveći broj ovaca i pčela gaji se u Zlatiborskoj oblasti, koze se najviše gaje u Pčinjskoj, dok se najveći broj živine gaji u Srednjobanatskoj oblasti.

Ukupan broj živine na teritoriji Srbije iznosi oko 22 miliona, ukupan broj svinja je 2.263.705, ovaca 1.702.682, goveda 725.408 i 149.558 koza.

Podaci za stočni fond, u odnosu na rezultate ankete sprovedene 2018. godine, ukazuju na pad u svim oblasitima, osim u broju košnica pčela, gde je ostvaren rast od 38 odsto.

Ukupan broj košnica pčela iznosi 1.261.323.

Broj svinja je smanjen za 30,7 odsto u odnosu na 2018. godinu, dok je broj goveda manji za 17,7 odsto.

Prosečno poljoprivredno gazdinstvo obrađuje 6,4 hektara, gaji jedno grlo goveda, pet grla svinja, tri ovce, 43 grla živine i ima oko tri košnice pčela.

Prosečna starost nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva je 60 godina.

Svaki 11. nosilac gazdinstava je mlađi od 40 godina i oni imaju pravo na subvencije.

Prosečan broj članova i stalno zaposlenih na poljoprivrednom gazdinstvu je 2,2.

Poljoprivredom se bavi 57,6 odsto muškaraca i 42,4 odsto žena, ukupno 1.150.653 poljoprivrednika.

Najviše radne snage ima na prostoru Šumadije i Zapadne Srbije, gde je najveći broj žena koje se bave poljoprivredom, njih 231.118.

U popisu je tokom anketiranja na terenu, od 1. oktobra do 15. decembra, bilo angažovano 253 opštinskih koordinatora i 2.842 popisivača koji su obišli oko 742.000 poljoprivredenih gazdinstava.

Osnovna obeležja o poljoprivrednim gazdinstvima koja su upisivana tokom ovog popisa su identifikikacioni podaci gazdinstava, zemljišni fond i kategorije korišćenja poljoprivrednog zemljišta, zatim podaci o radnoj snazi i podaci o broju stoke.

Podaci su prikupljeni metodom intervjua na terenu, na osnovu Adresara poljoprivrednih gazdinstava, a gazdinstava privrednih društava i zemljoradničkih zadruga popisivali su se samostalno, unosom podataka u veb upitnik, koji je bio dostupan od 1. juna 2023.

Rezultati popisa objavljivaće se sukcesivno, u diseminacionoj bazi na sajtu RZS, u toku ove i naredne godine.

Popis poljoprivrede 2023. je pripremio, organizovao i sproveo Republički zavod za statistiku, u skladu sa Zakonom o Popisu poljoprivrede 2023. i u okviru projekta pretpristupnih fondova Evropske unije IPA 2018.