NALED: Javne nabavke treba da budu strogo kontrolisane, smatra 94 odsto građana

BEOGRAD - Godišnje istraživanje Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Švedske agencije za međunarodni razvoj (Sida) pokazalo je da 94 odsto građana smatra da javne nabavke (JN) u Srbiji treba da budu strogo kontrolisane.

Na predstavljanju istraživanja "Stavovi građana, ponuđača i naručioca o JN", sprovedenom u oktobru, novembru i decembru u 2023. među punoletnim građanima, ponuđačima i naručiocima, generalni direktor Ipsos Strategic Marketing Predrag Kurčubić sa sistemom JN u Srbiji u prošloj godini bio je bar donekle upoznat svaki treći građanin, što je značajno ređe nego godinu dana ranije.

On je kazao da je primaran način informisanja građana o JN nacionalne televizije za koji se izjasnilo 51 odsto anketiranih i to je rast od sedam odsto u odnosu na 2022, ali je manje za dva odsto nego 2021.

Društvene mreže, dodaje, su na drugom mestu kada je reč o načinu informisanja građana o JN i 31 odsto anketiranih se tako izjasnilo, zatim slede medijski portali (21 odsto), štampani mediji (15 odsto), dok se preko portala za JN i direktno od institucija uključenih u sistem JN informisalo 12, odnosmo sedam odsto ispitanika.

Kurčubić je naveo da kada su u pitanju informacije o JN, građani kao i ranijih godina najviše poverenja imaju u ministarstva ( 32 odsto), zatim u nevladine organizacije (25 odsto), a u odnosu na prethodne godine raste poverenje u informacije koje se o JN iznodse u medijima (26 odsto, a u 2022. je bilo 22 odsto).

Prema njegovim rečima, građani su se izjasnili i da u lokalne samouprave i javna preduzeća imaju najmanje poverenja kada je reč o informacijama o JN.

Kurčubić je naglasio da je prošlogodišnje, ali i prethodna dva istraživanja, pokazalo i da građani smatraju da se iz budžeta za JN u Srbiji izdvaja u proseku oko 30 odsto, a da su prioritetne oblasti u koje treba ulagati kroz sistem JN zdravstvo (oko 77 odsto), obrazovanje (53 odsto), pa slede infrastruktura i putevi, zaštita životne sredine, socijalna pitanja, pa kultura, energeika i na poslednjem mestu sudstvo ( osam odsto).

On je dodao da se ponuđači, prema samoproceni nivoa upoznatosti sa različitim aspektima JN, dele na dva jednaka dela, odnosno skoro je isti broj onih koji su upoznati i onih koji nisu u dovoljnoj meri upoznati.

Istraživanje je, kako je naglasio, pokazalo i da tri četvrtine ponuđača pozitivno ocenjuje zakonodavni okvir, funkcionisanje ePortala i registar ponjuđača, a celokupnim sistemom je zadovoljno više od dve trećine ispitanika.

"U pogledu zadovoljstva različitim aspektima JN ne registruju se značajne promene u odnosu na prošlu godinu", rekao je Kurčubić.

Prema njegovim rečima, istraživanje je pokazalo i da je kriterijum najniže cene bio korišćen u najvećem broju postupaka u kojima su ponuđači učestvovali u prethodne tri godine, a da je u svega 16 odsto JN korišćen neki drugi kriterijum.

Kao glavni razlog zašto se kriterijum kvaliteta ne koristi češće, anketirani su u ovogodišnjem istraživanju naveli to što su nabavke koje se zasnivaju na kvalitetu rizičnije ( 59 odsto), zatim sledi to da službenici nisu dovoljno obučeni da sprovode nabavke po drugim kriterijumima (27 odsto), dok šest odsto smatra da ne postoje modeli na osnovu kojih je moguće utvrditi kriterijume.

Istraživanje je pokazalo i da devetoro od deset naručilaca smatra da poseduje sva potrena znanja za korišćenje ePortala i organizovanje JN, a čak 95 odsto njih je navelo i da su im potrebne dodatne obuke u cilju sticanja znanja za primenu drugih kriterijuma u JN.

Aspekt JN smatra izazovnim čak preko četvrtine anketiranih naručioca nabavki, dok polovina njih kao komplikovano ocenjuje određivanje i vrednovanje kriterijuma najpovoljnije ponude, pripremu konkursne dokumentacije, kao i istraživanje tržišta.

Istraživanje je pokazalo i da polovina ponuđača smatra da nalazi kontrole kvaliteta treba da budu javno objavljeni za svalog ponuđača na portalu, a naručioci su u velikoj meri saglasni da nalazi kontrole kvaliteta treba da budu javno dostupni za svakog ponuđača.

Svaki drugi ponuđač i građanin smatra da su JN transparentne, dok se više od 80 odsto naručioca slaže da je JN sprovode transparentno i u skladu sa zakonom.

Kao glavni razlog neučestvovanja u JN, u istraživanju se najčešće navodilo nepoverenje da će postupak biti sproveden fer i na transparentan način, a glavno što bi podstaklo ponuđače da učestvuju u nadmertanjima bilo je povećanje transparentnosti procesa i broja zaposlenih u firmama.

Istraživanje je pokazalo i da su kao i prethodne dve godine naručioci kao najveći problem u organizovanju i sprovođenju JN naveli nedovoljan broj ponuđača koji učestvuje u postupcima JN (49 odsto), dok je na drugom mestu odsustvo javno dostupnog spiska referenci - 44 odsto što je značajno više nego u istraživanju sprovedenom 2022. kada je taj procenat bio 26.