Zakonjšek: Srbija najdalje odmakla na usvajanju transportnog zakonodavstva EU

BEOGRAD - Podaci Transportne zajednice pokazuju da je Srbija najnaprednija u regionu kada je u pitanju prenošenje zakonodavstva EU u oblasti saobraćaja, a sledi je Crna Gora, izjavio je direktor Stalnog sekretarijata Transportne zajednice Matej Zakonjšek.

On smatra da je to delimično posledica različitih faza procesa pridruživanja EU, ali i različitih polazišta u ovom procesu.

"Neki od regionalnih partnera, poput Srbije i Crne Gore, već duže vreme su u procesu pregovora o pristupanju EU. Ovo daje drugačiju dinamiku. Drugo, kada je reč o projektima, važno je podvući nasleđe prošlosti. Neki regionalni partneri su bili deo iste zemlje i to je, logično, povezivalo njihove pruge i puteve. Albanija je istorijski bila veoma izolovana i to predstavlja sasvim druge izazove za modernizaciju njenog transportnog tržišta", rekao je Zakonjšek u intervjuu za "European Western Balkans".

Trenutno je samo 13,4 odsto zakonodavstva EU o transportu u potpunosti preneto u domaće zakonodavstvo na Zapadnom Balkanu, dok je 15,8 odsto delimično preneto, te ostaje da se prenese većina, 70,9 odsto.

Osvrćući se na procente, Zakonjšek kaže da je obim zakonodavstva EU koji treba da se prenese ogromna, jer se oko jedne četvrtine celokupnog zakonodavstva EU odnosi na transport, pa je to izazov za sve.

"Međutim, želeli bismo da vidimo, generalno, sve veći i brži napredak u reformama. To je poruka koja važi za sve. Ovo je takođe predstavljeno i razmatrano na našem sastanku Ministarskog saveta u decembru. Postoji razlika kada su u pitanju regionalni partneri i vidovi saobraćaja, ali je opšta slika da je potrebno više napretka", kaže on.

Dodaje da je kapacitet u administraciji jedna od oblasti u kojoj je potrebno poboljšanje.

Jedan od prioriteta Transportne zajednice u 2024. godini biće operacionalizacija transportnog koridora Zapadni Balkan-Istočni Mediteran, koji po prvi put povezuje osam država članica EU sa Zapadnim Balkanom u jedinstvenu mrežu, navodi Zakonjšek.

Dodaje da će takođe biti razvijena nova generacija akcionih planova za usvajanje transportnog zakonodavstva EU u domaća zakonodavstva na Zapadnom Balkanu.

Transportnu zajednicu su 2017. godine osnovale države članice Evropske unije i šest zemalja jugoistočne Evrope, a njen Stalni sekretarijat, koji trenutno vodi Zakonjšek, otvoren je u Beogradu 2019. godine.

"Transportna zajednica ima samo jedan, veoma važan i teško dostižan cilj, a to je potpuna integracija transportnih tržišta Zapadnog Balkana u Evropsku uniju. To znači da neće biti razlike između načina na koji je saobraćaj organizovan i koji standardi se koriste ovde na Zapadnom Balkanu sa jedne ili u Švedskoj i Sloveniji, sa druge strane", rekao je Zakonjšek.

U decembru 2023. godine postignut je politički dogovor između Evropskog parlamenta i Saveta Evropske unije o reviziji Uredbe o transevropskoj transportnoj mreži i između ostalih promena, njome se reguliše integracija šest zapadnobalkanskih partnera u novouspostavljeni transportni koridor Zapadni Balkan-Istočni Mediteran.

Zakonjšek dodaje da je to veoma značajno, jer je do sada usred evropske transportne mreže postojala "slepa tačka" na Zapadnom Balkanu.

"Ovaj put ćemo imati jednu neprekidnu evropsku mrežu", naveo je on-

Drugi neposredni prioritet Transportne zajednice ove godine je kreiranje nove generacije akcionih planova za usvajanje transportnog zakonodavstva EU u oblasti železnica, drumova, drusmkog saobraćaja i olakšavanja transporta za period 2024-2027. godine.

U regionu je i dalje prisutna opšta potreba za modernizacijom saobraćaja i Zakonjšek ističe da trenutno postoje samo dve međunarodne putničke železničke linije, jedna između Srbije i Crne Gore (Beograd-Bar) i druga između Srbije i Mađarske.

"Kada je izgrađena, trebalo je sedam sati da se završi jednosmerno putovanje prugom Beograd-Bar. Sada je potrebno najmanje 11 sati. To je uglavnom zbog nedostatka održavanja. Zato su prvo održavanje, a zatim modernizacija i nadogradnja mreže, toliko važni", rekao je Zakonjšek.

Plan, koji je nedavno predstavila Evropska komisija, predlaže unapređenje ekonomske integracije Zapadnog Balkana sa Jedinstvenim tržištem Evropske unije.

"Novi plan rasta biće veoma važan za tempo reformi i projekata u oblasti saobraćaja, jer saobraćaj identifikuje kao jednu od prioritetnih oblasti. Takođe identifikuje druge oblasti, kao što je energetika, gde su potrebne dalje reforme koje će biti podržane. Ono što je važno za Plan rasta jeste da se EU njime primiče ka regionu, identifikujući oblasti u kojima se integracija zasnovana na pravilima i standardima EU može desiti i pre proširenja", naveo je Zakonjšek.

Dodaje da, kada je reč o potrebama celog regiona, trenutna sredstva izostaju, pa se zato sva dodatna sredstva - Plan rasta, angažovanje privatnog sektora, mora pozdraviti jer smanjuju postojeće jaz između potreba i mogućnosti.

"Potrebe za finansiranjem su takve da nam je potrebno da svi učestvuju. Za nas u Sekretarijatu Transportne Zajednice je od suštinskog značaja da svi projekti budu urađeni u skladu sa zakonodavstvom i standardima EU, jer je to deo Ugovora o Transportnoj zajednici. A potrebe su takve da je, naravno, potrebno mnogo više novca", istakao je on.