Evropski sud: Potrebna bolja zaštita pomoći za Zapadni Balkan

LUKSEMBURG - Evropski revizorski sud saopštio je danas, povodom predloženog Instrumenta za reforme i rast za Zapadni Balkan od šest milijardi evra, da bi dodatni novac EU trebalo da bude dodatno zaštićen.

Kako se navodi u saopštenju ovog suda, namera predloženog Instrumenta za reforme i rast za Zapadni Balkan, čija je vrednost šest milijardi evra, jeste da se pomogne partnerima u regionu u ispunjavanju kriterijuma za pristupanje EU.

Kako se dodaje, ekonomsko približavanje šest partnera sa Zapadnog Balkana i EU godinama se smatra nedovoljnim, a kao odgovor na to, Evropska komisija je u novembru 2023. predložila uspostavljanje instrumenta za finansiranje pod nazivom Instrument za reforme i rast za zapadni Balkan, u sklopu novog plana rasta za region.

U saopštenju se napominje da je namera da se instrumentom podstakne ekonomski rast, poveća socioekonomska konvergencija sa zemljama EU i ubrza usklađivanje sa vrednostima i zakonima EU, sa ciljem budućeg pridruživanja.

Revizori EU pozdravili su uvođenje strožih zahteva za finansiranje, što je, kako se navodi, učinjeno povezivanjem isplata sa ispunjavanjem uslova koji treba da se utvrde u programima reformi za različite zemlje.

"Međutim, postoji rizik od toga da uslovi za isplatu sredstava nisu dovoljno ambiciozni i da pokazatelji nisu dovoljno jasni i merljivi. Takođe i dalje je teško osigurati da će reforme biti održive, posebno kada se uzme u obzir nezadovoljavajući administrativni kapacitet u tom regionnu", rekla je članica Evropskog revizorskog suda Laima Liucija Andrikiene.

Kako je dodala, kada se govori o programima reformi, uloga Evropske komisije ne bi trebalo da se ograniči na iznošenje primedbi, nego bi joj trebalo omogućiti da od vlada zapadnog Balkana može da zatraži da te programe preispitaju ili izmene ako to bude potrebno.

Revizori EU ujedno predlažu izradu odgovarajućih smernica za ocenu zadovoljavajućeg ispunjavanja uslova plaćanja navedenih u programima reformi.

Kako se dodaje u saopštenju, predviđeno je da se u sklopu instrumenta u periodu od 2024. do 2027. godine pruži podrška u iznosu od šest milijardi evra, odnosno od dve milijarde u bespovratnoj pomoći i četiri milijarde u zajmovima.

S obzirom na to da se u okviru trenutnog budžeta EU pretpristupnim zemljama, uključujući Tursku, već stavlja na raspolaganje više od 14 milijardi evra, revizori su istakli da iznosi koji će se osigurati u okviru predloženog instrumenta čine znatno povećanje, više od 40 odsto, finansiranja predviđenog za Zapadni Balkan do 2027. godine.

Revizori su naveli i da se u predlogu za uspotavljanje instrumenta i u planu rasta objašnjava zašto je ekonomijama Zapadnog Balkana potrebna kača konvergencija sa EU.

U planu se naglašavaju razne koristi koje bi se sprovođenjem predloženih mera ostvarile u regionu, dodaje se u saopštenju.

Međutim, kako se napominje, budući da ne postoji procena učinka ili analitički dokument, revizori EU nisu mogli da procene u kojoj meri će planirana podrška od šest milijardi evra verovatno doprineti postizanju glavnih ciljeva instrumenta.

Revizori predlažu da se pojasne odrđene odredbe predloga, koje se odnose na revizorska ovlašćenja suda i pristup podacima i dokumentaciji kako bi se obezbedio pravilan nadzor.