Aleksandar Vlahović: Sutra počinje KBF, daće preporuke za ekonomsku politiku Srbije i Zapadnog Balkana

BEOGRAD - Centralna tema ovogodišnjeg Kopaonik biznis foruma (KBF), koji počinje sutra i traje do srede, biće "Novi globalni kontekst: izazovi neizvesne budućnosti", a od Foruma se, prema rečima predsednika Saveza ekonomista Srbije Aleksandra Vlahovića, očekuje da dođe do preporuka za koncipiranje ekonomske politike Vlade Srbije i vlada drugih zemalja Zapadnog Balkana.

"Naziv glavne teme pokazuje kako prepoznajemo stvarnost u kojoj živimo, a ona je takva da se svet nalazi u globalnoj polikrizi, jer postoji više različitih kriza koje su različito izazvane i traže različita rešenja. To se odnosi i na geopolitičke tenzije, kao i na geoekonomsku fragmentaciju ili deglobalizaciju", rekao je Vlahović za Tanjug.

 

Istakao je da je sve počelo kovidom 2020. godine, nastavljeno i dodatno produbljeno napadom Rusije na Ukrajinu 2022. godine, a Bliskoistočni rat iz oktobra prošle godine je još više produbio polikrizu i tako čitav svet doveo u veoma teško stanje.

"Kada svemu tome dodamo akutnu zabrinutost za zaštitu životne sredine, za klimatske promene i za rastuću upotrebu veštačke inteligencije, sa svim svojim pozitivnim i negativnim svojstvima, dobijemo sliku sadašnjosti u kojoj živimo. Upravo ćemo na ove teme pokušati da nađemo odgovore na KBF", naglasio je Vlahović.

 

Osvrćući se na period između dva foruma, ocenio je da se u prethodnoj godini nije dogodilo ništa dramatično novo, da je u svetskoj ekonomiji nastavljena kruta monetarna politika svih centralnih banaka, kao i da je i fiskalna politika ekonomski jakih zemalja bila mnogo odgovornija.

"U svetskoj ekonomiji se desilo to da je Kina usporila svoj privredni rast, da je Indija danas lider u privrednom rastu, ali u svetu su se desila nova krizna ratna žarišta koja opet prete da već donekle pobeđenu inflaciju vrate na velika vrata i takođe predstavljaju veliku pretnju u ponovnom prekidu globalnih lanaca snabdevanja", rekao je on.

Kada je reč o ekonomskoj situaciji i ekonomskoj politici u Srbiji, ocenio je da je naša zemlja u ovu godinu ušla sa relativno zadovoljavajućim makroekonomskim agregatima.

 

"Prošle godine smo imali rast od 2,5 odsto, inflacija je bila dosta visoka, jedna od najvećih u Evropi, ali smo zato imali budžetski deficit koji je bio niži od planiranog. Dramatično je smanjen deficit tekućeg plaćanja, poboljšan je spoljnotrgovinski bilans i moglo bi se reći da imamo relativno zadovoljavajuću poziciju i stanje sa kojim smo ušli u ovu godinu", naveo je Vlahović.

Dodao je da podržava kruta monetarna politika koja se vodi u našoj zemlji jer, kako je istakao, sve dok se ne pobedi inflacija, ne zauzdaju inflaciona očekivanja i ne povrati poverenje investitora, monetarna politika mora da bude dosledna, rigidna i bez dodatnih popuštanja.

Prema njegovim rečima neophodno je da postoji čvršća koordinacija između fiskalne i monetarne politike.

"Bojim se da to prošle godine nismo imali, s obzirom da se više puta iz budžeta intervenisalo podelom neselektivnih sredstava određenim kategorijama stanovništva, bez naročitog rezona i opravdanja, što je zapravo produbilo inflacionu spiralu, koju smo prošle godine imali", rekao je on.

Dodao je da je na visoku inflaciju značajno uticala i korekcija cena energenata, što je jedna od naših obaveza preuzetih potpisivanjem stend baj aranžmana sa MMF-om.

Govoreći o tome šta bi Srbija u narednom periodu trebalo da radi, naveo je da bi trebalo da poboljša uslove privređivanja, što podrazumeva rad na jačanju institucija i njihovoj nezavisnosti.

"Čini mi se da domaći investitori prepoznaju visoke rizike ovog ulaganja, otuda i fenomen da domaće, privatne investicije, stagniraju u strukturi ukupnih investicija. Kada govorimo o institucijama, ne mislim samo na institucije koje regulišu tržište, nego i na one koje se odnose na ravnopravnost, jednakost svih učesnika u tržištu, na unapređenje kvaliteta pravosudnih institucija i to je nešto na čemu bi Srbija trebalo da radi", rekao je on.

Istakao je da bi Vlada Srbije trebalo da radi i na nastavku strukturnih reformi, odnosno konsolidaciji, kako poslovnoj tako i finansijskoj velikih javnih sistema jer, kako je naveo, imali smo korekciju cena električne energije i gasa zbog čega danas EPS i Srbijagas rade pozitivno, ali to nije dovoljno.

"To je samo jedan od uslova neophodnih za konačno sveukupno restrukturiranje i na kraju delimičnu privatizaciju non-core delatnosti", naglasio je Vlahović.

KBF organizuje Savez ekonomista Srbije, a za učešće na Forumu prijavilo se oko 1.500 učesnika.

Osim guvernera Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabaković, premijerke Ane Brnabić i ministra finansija Siniše Malog, kao i drugih ministara u Vladi Srbije, domaćih i stranih eksperata iz oblasti finansija, bankarstva, osiguranja, privrednika, predstavnika raznih industrijskih grana, na KBF će kao gosti između ostalih govoriti biznismen Miroslav Mišković, a onlajn će se obratiti i čuveni svetski ekonomista Džefri Saks.

 

"Saks je svetski poznata ličnost i, rekao bih, veoma intrigantna. On se već godinama bavi održivim razvojem, ima i mrežu održivog razvoja i nedavno smo i na Balkanu formirali inicijativu za održivi razvoj pod patronatom Džefrija Saksa", rekao je Vlahović.

Od Saksa, poznatog po svojim intrigantnim izjavama koje se tiču i geopolitike, očekuje se inspirativno polusatno izlaganje.

Prema Vlahovićevim rečima, na Saksovo insistiranje biće obezbeđena njegova interakcija sa slušaocima u trajanju od 15 do 20 minuta, pa bi ovo mogla biti jedna od najzanimljivijih sesija na Kopaonik biznis forumu.

Na ovogodišnjem KBF biće 36 panela, tri posebne sesije i četiri specijalna događaja.

Svoj dolazak najavili su i brojni privrednici iz regiona, iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije, Hrvatske i Crne Gore, kao i više funkcionera iz ovih zemalja.

I ove godine medijski partneri KBF-a su Tanjug, NIN i Blic.