Vlahović na otvaranju KBF: Neophodno je zadržati čvrstu monetarnu politiku

KOPAONIK - Makroekonomski agregati u Srbiji preneti iz prošle godine su, s obzirom na okolnosti, solidni i zadovoljavajući, a u prilog takvoj oceni govori činjenica da je ostvaren rast od 2,5 odsto i da je fiskalni deficit ispod tri procenta BDP, te da se javni dug nalazi na silaznoj putanji, značajno ispod gornje granice definisane fiskalnim pravilima, izjavio je danas predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović, otvarajući 31. Kopaonik biznis forum.

Naveo je da će, mimo ranijeg plana kojim je bilo predviđeno da se predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić obrati u sredu, ona govoriti večeras.

Vlahović je istakao da su Srbiji potrebni dalji napori da se poboljša upravljanje javnim finansijama unapređenjem programskog budžetiranja, boljim sagledavanjem fiskalnih rizika i bitno efikasnijim upravljanjem javnim investicijama.

Prema njegovoj oceni, treba izbegavati jednokratne neselektivne fiskalne intervencije ka stanovništvu i neplanirane druge transfere ka jedinicama lokalnih samouprava i/ili javnim preduzećima, koji su, kako je rekao, u osnovi politički motivisani.

"Tim fiskalnim davanjima se direktno krše principi fiskalne odgovornosti i podrivaju zajednički napori monetarne i fiskalne politike za amortizaciju inflatornih pritisaka, smanjenje inflatornih očekivanja i ponovno zadobijanje poverenja investitora", rekao je on.

Naveo je da je od suštinskog značaja da se čvrst stav monetarne politike zadrži koliko god je potrebno i da se u kombinaciji sa fiskalnom konsolidacijom ispoštuju ciljani nivoi deficita u srednjoročnom periodu, zadrži silazna putanja duga, obnove fiskalni baferi i održi visok nivo i podigne kvalitet javne kapitalne potrošnje.

Plate u javnom sektoru i penzije ne bi trebalo da se povećavaju mimo dogovorenih fiskalnih pravila, naglasio je on.

"Ekonomski izgledi Srbije u ovoj i narednim godinama umnogome će zavisiti od daljeg razvoja geopolitičkih rizika, neizvesnosti oko slabog rasta ključnih trgovinskih partnera, Nemačke, Italije, Francuske, Bosne i Hercegovine pa čak i Kine, moguće nestabilnosti globalnog finansijskog tržišta. Međutim, dominantan uticaj će svakako imati sposobnost buduće Vlade Srbije da identifikuje glavne uzroke sporog rasta produktivnosti rada i faktorske produktivnosti, kao i postojanje političke volje za realizaciju niza strukturnih reformi, što je preduslov za povećanje srednjoročnog rasta GDP-a i približavanja prosečnom standardu EU", naglasio je Vlahović.

Prema njegovim rečima, pomenute reforme nisu potrebne samo kao uslov za pristupanje Evropskoj uniji, već predstavljaju neophodnu osnovu za bolji učinak i ekonomski prosperitet, kao i osnovu za održivi zeleni rast i istinsku otpornost na potencijalne, velike rizike u budućnosti.

Centralna tema 31. Kopaonik Biznis Foruma je Novi globalni kontekst - Izazovi neizvesne budućnosti, a Vlahović je ocenio da se KBF 2024 održava u izuzetno složenoj geopolitičkoj i geoekonomskoj situaciju, koja se može okarakterisati kao „polikriza“, situacija koju karakteriše više istovremenih kriza sa različitim uzrocima i mogućim rešenjima.

Istakao je, međutim, da uprkos svemu, globalna ekonomija nije doživela dramatičan pad i ukazao da su ozbiljni izazovi rasta i makroekonomske stabilnosti pred nama.

"Na osnovu projekcije MMF-a, globalni rast u ovoj godini će dodatno usporiti na 3,1 odsto, što je značajno ispod ostvarenog proseka od 3,8 odsto, zabeleženog tokom perioda 2000-2019. godine. Rečju, ova i godine pred nama mogu se opisati kao godine neizvesnosti", rekao je Vlahović.

Govoreći o situaciji u Evropi, naveo je da se evropska ekonomija suočava sa dva osnovna izazova a to su amortizacija inflatornih pritisaka i vraćanje cenovne stabilnosti i obezbeđivanje snažnog, održivog „zelenog“ rasta na duži rok.

Prema njegovim rečima, najnovije prognoze rasta ipak predviđaju tzv. „meko prizemljenje“.

Što se Zapadnog Balkana tiče, rekao je da je ekonomski rast u ovom regionu usporen tokom protekle dve godine i da se očekuje postepeni oporavak u srednjem roku i dostizanje prosečne stope rasta od 3,5 odsto.

Kada je reč o situaciji u Srbiji, naveo je da u kapitalnim investicijama država već nekoliko godina uzastopno izdvaja približno oko sedam procenata BDP za ove namene, te da je na Forumu ranijih godina redovno isticana potreba da kapitalna ulaganja budu iznad šest odsto bruto domaćeg proizvoda, te je, s tim u vezi, pomak koji je Vlada od 2018. godine učinila veoma dobar.

"Nedavno je najavljen novi investicioni ciklus za period do 2027, u iznosu od oko 18 milijardi evra, što indirektno ukazuje da će godišnji iznos kapitalnih investicija biti zadržan na nivou od šest do sedam odsto. Međutim, nejasna je i nedovoljno objašnjena metodologija izbora projekata za ulaganje. Zbog nedostatka dovoljnih analitičkih informacija, upitna je zasnovanost izbora projekata na oceni društveno ekonomske opravdanosti investiranja, odnosno izračunavanju multiplikatora pozitivnog dejstva na ukupnu privrednu aktivnost, ne samo u periodu investiranja već i kasnije", ocenio je Vlahović.

Takođe smatra da je postupak donošenja odluke o načinu finansiranja, izbora izvođača, kao i obavljenog nadzora netransparentan.

Navodeći na čemu bi buduća Vlada Srbije trebalo da radi, rekao je da je kao prvo potrebna jasna reafirmacija našeg strateškog razvojnog cilja, a to je sticanje punopravnog članstva u Evropskoj uniji, naročito sada kada je, kako je naveo, posle dužeg vremena Evropa jasno postavila vremenske horizonte proširenja.

Kao drugo je istakao nastavak reformi i da Srbija mora da se modernizuje, da nastavi da menja privrednu strukturu, podiže produktivnost i konkurentnost.

"Treće, neophodno je konačno završiti restrukturiranje i poslovno-finansijsku konsolidaciju javnih preduzeća, a četvrto, ono što je od krucijalne važnosti, jeste da nema dugoročnog rasta i razvoja bez razvoja ljudskog kapitala", rekao je Vlahović.

Dodao je da je istraživanje Svetske banke pokazalo da već danas više od dve trećine kompanija prisutnih u Srbiji ne mogu da planiraju razvoj zbog nedostatka adekvatne radne snage.

Zato bi, naglasio je on, trebalo promeniti naš sistem obrazovanja, ali ne kampanjski, kao što je u prošlosti više puta bio slučaj, već akcenat u reformi obrazovanja mora biti na razvijanju kreativnosti, inovativnosti, analitičkog i kritičkog mišljenja kao osnove celoživotnog učenja.

U pozdravnoj poruci učesnicima Foruma, predsednik Mastercard Europe Mark Barnet je istakao da je izgradnja održive ekonomije zajednički projekat i interes svih i da svi rade zajedno na tržistu, jer, kako je rekao, "ako jedan cveta svi cvetaju".

"Dosta sam čuo o 'srpskom Davosu' i sada kada sam prvi put ovde mogu da prepoznam zašto je dobio ovaj nadimak. Prava vrednost svakog događaja ovakve vrste jeste povezivanje", rekao je on.

Prema njegovim rečima, globalna ekonomija će ove godine biti slična kao pre pandemije - dolazi do normalizacije monetarne politke, inflacija će biti i ispod nivoa pre pandemije, a sve više će biti deflacija u kategoriji robe široke potrošnje.

Dodao je da digitalna ekonomija već može da otključa rast i unapredi kvalitet života i da ona već donosi napredak koji se može ubrzati kroz saradnju javnog i prvatnog sektora.