Vesić: Radovi na uređenju pristupa i platoa ispred manastira Žiča gotovi do Vidovdana

KRALJEVO - Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić posetio je manastir Žiču, gde se izvode radovi na uređenju pristupnih saobraćajnica i platoa ispred jedne od najvećih srpskih svetinja, koji će, kako je najavio, biti završeni već do Vidovdana.

Vesić je istakao da je ministarstvo na čijem je čelu izdvojilo 91 milion dinara za uređenje pristupnih saobraćajnica i platoa na ulazu u manastir, saopštilo je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Podsetio je da je Žiča jedan od najznačajnijih srpskih manastira, izgrađen početkom 13. veka, u kojem je krunisano sedam srpskih kraljeva i gde je bilo sedište prve srpske autokefalne crkve.

"Zato je važno da uredimo pristupne saobraćajnice i ovaj plato. Pored auto-puteva i brzih saobraćajnica koje gradimo, važno da uredimo i lokalne puteve, ali i prilaze našim crkvama i manasitirima, i drugim kulturno-istorijskim spomenicima, jer i to pokazuje koliko se zemlja razvija i omogućava bolji komfor za građane”, rekao je Vesić.

Radovi su ispred i u blizini manastira počeli u septembru prošle godine. Planirano je bilo da se zavšre do avgusta ove godine, ali će biti okončali i pre Vidovdana, naglasio je ministar.

"I na ovaj način dajemo mali doprinos da se ova svetinja, izgrađena pre osam vekova, čuva. Ostaće generacije iza nas, koje će je dograđivati i čuvati, jer ovakvi manastiri koji imaju toliki značaj za našu kulturu i identitet, govore ko smo i odakle smo, gradiće se dokle god postoje”, napomenuo je Vesić.

Ministar je sa igumanijama obišao manastir, prepoznatljiv po crvenoj boji spoljašnji zidova, koja će, kako je rekao, biti vraćena na fasadu.

Manastir Žiča, u dolini Ibra, nedaleko od Kraljeva, datira iz prve polovine 13. veka, a podigao ga je prvi kralj Srbije, Stefan Nemanjić, da bi u toj svetinji kasnije bilo krunisano čak sedam srpskih kraljeva iz te dinastije. Važnu ulogu u podizanju manastira imao je i njegov brat, Sveti Sava, a Žiča je postala sedište autokefalne srpske arhiepiskopije.

Manastir je razaran i uništavan, ali je opstao do danas, kao podsećanje na istoriju srpskog naroda. Unutrašnjost nije, kao nekada, sva prekrivena freskama, već je od celokupnog monumentalnog slikarstva jedva ostala petina, ali najmanje najstarijih fresaka.

Najstariji istorijski izvori o manastiru Žiča su dve povelje kralja Stefana i njegovog sina Radoslava, iz druge i treće decenije 13. veka, prepisane u 14. veku na zidove prolaza, ispod kule na ulazu u crkvu.