NBS povećala referentnu kamatnu stopu sa 5,0 na 5,25 odsto

BEOGRAD - Izvršni odbor NBS je na današnjoj sednici odlučio da poveća referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena odnosno na nivo od 5,25 odsto.

U istoj meri povećana je i stopa na depozitne olakšice na 4,25 odsto, kao i stopa na kreditne olakšice na 6,25 odsto, saopštila je centralna banka.

Kako je navedeno, NBS donošenjem ovakve odluke nastavlja da pooštrava monetarne uslove i utiče na ograničavanje sekundarnih efekata troškovnih pritisaka na rast cena putem inflacionih očekivanja.

Time doprinosi da se inflacija u Srbiji nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja do kraja perioda projekcije, navedneo je u saopštenju.

Današnje povećanje referentne kamatne stope predstavlja njeno deseto uzastopno povećanje, počevši od aprila 2022. godine, zaključno s kojim je ona povećana za ukupno 425 baznih poena.

Prenošenje dosadašnjeg povećanja referentne kamatne stope na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike putem kanala kamatne stope, kažu u NBS.

Navodi se i da istovremeno, održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, Narodna banka Srbije u znatnoj meri doprinosi ograničavanju efekata prelivanja rasta uvoznih cena na domaće cene, kao i makroekonomskoj stabilnosti u uslovima povećane globalne neizvesnosti.

I pored činjenice da je inflacija i dalje u najvećoj meri vođena globalnim troškovnim pritiscima u proizvodnji hrane i energenata na koje centralne banke nemaju uticaja ili je on veoma ograničen, Narodna banka Srbije čitavim setom mera nastoji da uspori inflaciju i doprinese njenom smanjenju ka cilju u narednom periodu.

Pored pooštravanja monetarnih uslova podizanjem osnovnih kamatnih stopa i održavanja relativne stabilnosti deviznog kursa, Narodna banka Srbije je u prethodnom periodu donela i niz mera kojima je ograničeno poskupljenje finansijskih proizvoda.

Na globalnom nivou pozitivno se mogu oceniti znaci popuštanja inflacije čemu doprinosi smanjenje cena energenata u poslednjih nekoliko meseci, troškova transporta, kao i sve manje izraženi zastoji u globalnim lancima snabdevanja.

Važan podatak predstavlja i usporavanje rasta cena u zoni evra, ali su potrebni i dodatni dokazi stabilnog popuštanja inflatornih pritisaka na globalnom nivou.

Geopolitičke tenzije su i dalje izražene, a kretanje svetskih cena energenata i hrane volatilno, pod uticajem brojnih faktora na strani ponude i tražnje, što upućuje na opreznost monetarne politike Narodne banke Srbije.

Prema prvim procenama za decembar, inflacija u zemljama zone evra nastavila je da se smanjuje drugi mesec zaredom, zahvaljujući usporavanju rasta cena energenata, dok cene hrane i bazna inflacija još uvek nisu usporile rast.

Pored toga, preliminarni pokazatelji ekonomske aktivnosti ukazuju da je, uprkos oštrom povećanju troškovnih pritisaka i kamatnih stopa, kao i izraženoj geopolitičkoj neizvesnosti, privredna aktivnost zone evra prošle godine bila povoljnija nego što se predviđalo, a, prema procenama tržišnih učesnika, recesija u 2023. neće biti tako duboka kao što se prvobitno očekivalo.

Prilikom donošenja odluke, Izvršni odbor je imao u vidu i da će se nastaviti zaoštravanje globalnih finansijskih uslova, usled očekivanog daljeg pooštravanja monetarnih politika Evropske centralne banke i Sistema federalnih rezervi.

Ipak, očekuje se da će nastavak zaoštravanja globalnih finansijskih uslova doprineti daljem popuštanju inflatornih pritisaka na koje će uticati i nastavak smanjenja cena primarnih proizvoda, kao i da će dalje zatezanje monetarne politike Evropske centralne banke uticati i na nižu eksternu tražnju, ali i na rast cena evroindeksiranih kredita na domaćem tržištu.

Odlučujući da postepeno i odmereno pooštrava monetarne uslove na domaćem tržištu, Izvršni odbor je imao u vidu da je kretanje inflacije u Srbiji i dalje u najvećoj meri pod uticajem globalne energetske krize, još uvek prisutnih posledica pandemije, kao i suše koja je pogodila naš region.

Prosečna godišnja inflacija u 2022. iznosila je 11,9 odsto, a prema preliminarnim procenama Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnja inflacija u decembru, kao i u prethodnom mesecu, bila je na nivou od 15,1 odsto.

Najveći doprinos inflaciji potekao je od rasta cena hrane i energenata, dok se bazna inflacija tokom godine kretala na znatno nižem nivou od ukupne, zahvaljujući pre svega očuvanoj dugogodišnjoj relativnoj stabilnosti kursa dinara prema evru.

Ukupna inflacija ostaće povišena i početkom ove godine, pre svega zbog najavljenog poskupljenja struje i gasa, ali će se nakon toga naći na opadajućoj putanji, uz znatniji pad u drugoj polovini 2023. godine i povratak u granice cilja do kraja perioda projekcije.

U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, kao i niža eksterna tražnja u uslovima nepovoljnijih izgleda globalnog privrednog rasta.

Prema preliminarnoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, realni rast bruto domaćeg proizvoda Srbije u 2022. godini iznosio je 2,3 odsto, a ostvaren je kao rezultat rasta industrije i uslužnih sektora.

Snažan doprinos rastu industrije potekao je od rasta fizičkog obima proizvodnje u rudarstvu, a zatim od prerađivačke industrije, uprkos snažnom rastu cena energenata na globalnom nivou, kao i prisutnim zastojima u lancima snabdevanja.

S druge strane, poljoprivredna proizvodnja bila je manja zbog suše, kao i aktivnost u građevinarstvu u uslovima snažnog rasta troškova građevinskog materijala i drugih inputa.

Izvršni odbor je naveo da su, uprkos manjoj aktivnosti u građevinarstvu, ukupne fiksne investicije ostale stabilne zahvaljujući snažnom prilivu stranih direktnih investicija.

Tržište rada i dalje beleži pozitivna kretanja, uz dalji rast zaposlenosti i zarada, kao i smanjenje nezaposlenosti. U zavisnosti od kretanja ključnih monetarnih i makroekonomskih faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja, kao i globalne geopolitičke situacije u narednom periodu, Narodna banka Srbije će procenjivati da li ima potrebe za nastavkom zaoštravanja monetarnih uslova i u kom obimu.

Prioritet monetarne politike i dalje će biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku daljem privrednom rastu. Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 9. februara 2023. godine, navode iz NBS.