Iva Petrović: Cilj projekat posvećenog pametnim gradovima je razvoj pametnih gradova u Srbiji

BEOGRAD - Direktorka Nordijske poslovne alijanse Iva Petrović izjavila je danas da je cilj projekta "Putovanje u pametniju budućnost: izgradnja pametnijih i održivijih zajednica u Srbiji" posvećenog pametnim gradovima, je da se razvije mapa puta za razvoj pametnih gradova u Srbiji.

Kako je objasnila za Tanjug, pametni grad je grad u službi građana, grad u kome su građani u fokusu, a nove tehnologije i automatizacija olakšavaju život građana u Srbiji.

"U našoj zemlji mi već imamo neke primere, kao na primer plaćamo prevoz putem sms poruke, registrovali smo se za kovid vakcine preko e-Uprave, dobijali smo termine preko sms-a, imamo pametne klupe u nekim parkovima i na nekim stanicama, pametno parkiranje, primeri su brojni", navela je ona.

Petrovićeva kaže da ono što još uvek nedostaje u Srbiji jeste sistematski pristup, odnosno da se ova pametna rešenja prošire na sve gradove i opštine u Srbiji, što će se, smatra ona, postići ovim projektom.

Prema njenim rečima, Nordijska poslovna alijansa je inicirala ovaj projekat u bliskoj saradnji sa četiri nordijske ambasade u Srbiji, Finska, Danska, Norveška i Švedska, a projekat će se lansirati sa ciljem da se prenesu znanja i iskustva iz nordijskih zemalja u saradnji sa donosiocima odluka u Srbiji kako bi se definisali prioriteti i strategije kako da Srbija postane deo te globalne mreže što pre.

"Partneri na projektu su nam NALED i stalna konferencija gradova i opština u Srbiji, a imamo i značajnu podršku od Ministarstva informisanja i telekomunikacije, kao i Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu", rekla je Petrovićeva.

Kada govorimo o pametnim gradovima ne možemo da ne pomenemo jedan od osnovnih izazova koji utiču na životnu sredinu a to je upravljanje otpadom, koje ima značajan uticaj na naše zdravlje, izjavila je danas za Tanjug inženjer elektrotehnike i specijalista za pametne sisteme za reciklažu Bojana Milašinović.

"Svake godine se preko osam miliona tona plastike izlije u okean što je ekvivalentno jednom kamionu smeća u minuti. Ta plastika može da opstane preko stotinu godina u našoj životnoj sredini i ona se razgrađuje dalje na mikro plastiku i nano plastiku koja kroz ribe i ostale načine može da završi u našim organizmima", rekla je ona.

Milašinovićeva napominje da je neophodno okrenuti se pametnim upravljanjem otpada, korišćenjem tehnologija, podataka i automatizacije kako bi na najefkasniji i održiviji način mogao da se reši taj problem.

Objašnjavajući koji su koraci koje je potrebno preduzeti u smeru pametnih gradova, recikliranja i smanjenja otpada, Milašinovićeva je rekla da ono što je u domenu ambalažnog otpada značajno je da je korišćenjem automatizacije, mobilnih aplikacija, podataka i softvera moguće uvezivanje potršača koji gledajući u mobilnu aplikaciju mogu da vide gde je najbliži centar gde može da reciklira plastiku, ili operatera koji u centralnom sistemu može da vidi kada su reciklažni automati ili kontejneri delimično puni kako bi pravovremeno poslao svoje kamione koji bi na tom putu mogli i sa ostalih lokacija da sakupe otpad.

"Reciklažni centri bi u tom slučaju znali kada im stižu nove količine i mogli bi da pripreme svoja postrojenja", dodala je ona.

Istakla je da zakonski instrumenti igraju klučnu ulogu u ovom domenu, a kao primer efikasnog sistema koji može i do 90 odsto da pospeši recikliranje u domenu ambalažnog otpada Milašinovićeva je navela depozitni sistem koji funkcioniše tako što se doda mala vrednost na amabalažu kada se proizvod kupuje, koju korisnik dobija nazad kada vrati proizvod na mesto predviđeno za reciklažu.

"Samim tim što se doda ta vrednost na ambalažu, to menja percepciju potrošača i oni umesto da vide to kao otpad počinju da vide to kao stvar koja ima svoju vrednost. Na taj način se stimuliše cirkulacija tog materijala u sistemu. Kada pogledamo zemlje oko nas, sve su u nekom procesu evaluacije ili implementacije takvog sistema. Na primer Rumunija je krenula sa takvim sistemom 30. novembra prošle godine, Mađarska 1. januara", objasnila je ona.

Milašinovićeva kaže da je istraživanje javnog mnjenja pokazalo da 85 odsto građana Srbije prepoznaje jedan takav sistem kao dobru praksu u pospešivanju reciklaže.