Bojan Stanić: PKS u julu očekuje potpisivanje sporazuma o saradnji sa francuskim MEDEF

BEOGRAD - Privredna komora Srbije bi 31. jula trebalo da potpiše sporazum o saradnji sa poslovnim udruženjem Pokreta francuskih preduzetnika - MEDEF International u okviru projekta "Srpska kuća", izjavio je danas Bojan Stanić iz Sektora za strateške analize PKS i istakao da je ova poseta predsednika Aleksandra Vučića Francuskoj izuzetno značajna za unapređenje poslovne saradnje, pre svega, u oblasti energetike, namenske industrije, ekologije i IT.

Stanić je za Tanjug objasnio da je MEDEF francusko najznačajnije udruženje privatnog biznisa i dodao da je bitno što je naša delegacija imala sastanke sa njima, jer se očekuje potpisivanje sporazuma o saradnji.

"Ono što je bitno kada govorimo o PKS je da su naši predstavnici bili na tim sastancima i očekuje se da se 31. jula ove godine u okviru projekta 'Srpska kuća', koji će biti paviljon za prezentovanje Srbije u sklopu šireg globalnog događaja- Olimpijskih igara u Parizu, kao i da se Srbija prezentuje i poveže sa partnerima iz Francuske. I tada je zamišljeno da se potpiše sporazum o saradnji između dve komore - PKS i MEDEF", dodao je on.

Stanić je rekao da je postojala i inicijativa PKS da sve privredne komore u okviru regiona Zapadnog Balkana dogovore i potpišu sporazum memorandum između MEDEF-a i Komorskog investicionog foruma, koji okuplja sve komore ZB.

Stanić je istakao da Srbija Francuskoj može da ponudi jedno stabilno okruženje za ulaganje, imajući vidu i da je sada agencija Standard & Poor's unapredila kreditni rejting Srbije.

"Taj izgled za dobijanje investicinog rejtinga je sada pozitivan i velika je verovatnoća da u narednih 12 meseci može doći do porasta kreditnog rejtinga, koji bi prešao u investicioni, što znači dugoročno stabilno ulaganje", rekao je on.

Stanić je podsetio da mi u Francuskoj, prema podacima iz 2023. godine, izvozimo proizvode niže dodatne vrednosti, primarne poljoprivredne proizvode, kao što su maline, ali i gume imajući vidu da je to investicija francuske fabrike Tigar tajers.

"Sa druge strane, kada govorimo o uvozu iz Francuske, onda su to proizvodi finalni - visoka tehnologija, helikopteri, farmaceutski proizvodi, automobili", dodao je on.

Kako je istakao Stanić, kada se govori o dodatnim investicijama pre svega treba da očekujemo da to bude u ekologiju, energetski sistem i informacione tehnologije.

Stanić je rekao Tanjugu da je jako važno što je na poslovom Savetu Francuska - Srbija predstavljen projekat EXPO2027. i sve što će se uraditi do te godine, jer je to najznačajni projekat u narednom periodu za Srbiju.

"Važno je predstaviti taj projekat u smislu privlačenja investitora i kapitala. Jednostavno da se taj projekat realizuje na najoptimalniji ekonomski način do 2026. godine, imajući u vidu da će to posle svakako služiti i prilikom predstavljanja Srbije u 2027. godini, ali svakako i kroz same pripreme će se uticati na očuvanje ekonomskog ambijenta u Srbiji, vitalnost privrede do momenta kada se očekuje da u Evropi prođe kriza i kada te stope rasta budu značajnije", rekao je on.

Stanić je podsetio na trenutne aktuelne investicije u Srbiji i da je samo Tigar tajers jedan od najvećih izvoznika.

Dodao je da postoji i koncesija francuskog Vansija na beogradskom aerodromu i da francuska firma učestuje i u izgradnji metroa.

"Kad pogledate podatke za 2023. godinu, sveukupna trgovinska robna razmena Francuske i Srbije je bila veća od dve milijarde evra. Mi smo tamo izvezli oko 850 miliona evra, deficit je oko 300 miliona evra. U Srbiji imate 70 francuskih kompanija sa većinskim učešćem u kapitalu, u kojima radi više od 13. 000 radnika", naglasio je on.

On je istakao da je Francuska je jedan značajan partner Srbije i postoji prostor za dodatno produbljenje saradnje, posebno u ovim oblastima kao što je energetska efikasnost i da je važno što je potpisan sporazum između naše dve elektroprivrede.

"Sa druge strane, naravno, ekologija je tu jako bitna, imajući vidu da u Srbiji ima manjak infrastrukture za upravljanje otpadom. Tu je i investicija Francuske u spalionicu otpada na deponiji u Vinči, koja je jako značajna", rekao je on.

Kada se govori o nuklearnoj energiji i izgradnji nuklearnih elektrana, Stanić dodaje da postoje u Srbiji određena regulatorna ograničenja, u smislu da li Srbija može investirati u nuklearnu energiju kada je u pitanju proizvodnja za mirnodopske potrebe - proizvodnju električne energije za privredu i stanovništvo.

"To je sada nešto o čemu vlada sada treba da raspravlja, ali svakako Francuska je poznata po tome, kao jedna vrlo energetski efikasna zemlja. Udeo obnovljivih izvora energije u Francuskoj je daleko viši, nego što je prosek EU", dodao je on.

Stanić je podsetio je da je Francuska jedna od članica Grupe 7 i da je jedna od najrazvijenijih privreda na svetu, kao i da je jedina članica EU koja je i član Saveta bezbednosti UN, što pokazuje i njen politički uticaj.

"Sa druge strane, ako pogledate i vojni aspekt, jedina država sa nuklearnim oružjem u okviru EU i u tom pogledu ona se bori za sve veći politički uticaj u Evropi. A opet, sa druge strane, i na globalnom nivou, to mora da se podrži i ekonomskom saradnjom i razvojem. Ona sa te strane širi i svoj značaj u regionu, a Srbija je ključna zemlja u okviru regiona Zapadnog Balkana, koja treba da bude partner sa kojim se grade ekonomski odnosi", rekao je sagovornik Tanjuga.

Istakao je da je dobro da se deo energetske tranzicije Francuske prebaci i u Srbiju, jer ona upravo vodi ka toj zelenog agendi na kojoj Srbija radi.

Objasnio je da su sadašnji dobri odnosi dve zemlje posledica tradicionalnih dobrih političkih odnosa, kroz relativno dugu istoriju i diplomatskih odnosa koji traju 185 godina.

Stanić je rekao da je važno što se razgovaralo o saradnji i u oblasti vojne industrije.

"Sa druge strane, ne možete energetiku odvojiti od tog bezbednosnog aspekta, zato što je za funkcionisanje privrede i društva u održivim uslovima neophodno da imate stabilno snabdevanje električnom energijom", rekao je on.

Dodao je da je važan bezednosni aspekt, jer je bezbednost vrlo važno za očuvanje makroekonomske stabilnosti koja je i osnova za privlačenje stranih investicija.

"Koliko su sada oni cenovno konkurentni na tržištu s tim avionima, to je zaista drugo pitanje, ali tu se naravno posmatra i ta stvar diversifikacije, uslovno rečeno snabedevanja vojske, imajući vidu da je, recimo kada govorimo o vazduhoplovstvu, većina tih sredstava povezana sa ruskim tržištem, a sada se radi diversifikacija malo više ka Zapadu. Pogledajte recimo, šta je bilo sa naftom, dakle mi smo primarno uvozili naftu iz Rusije, u jednom momentu to više nije bilo moguće, pa smo povećali uvoz iz drugih zemalja, pre svega iz Iraka. Slično se razmišlja i po pitanju prirodnog gasa, pa zašto ne i u pogledu vojne industrije", objasnio je on.