Pajović: Treba edukovati građane o proizvodnji, primeni i značaju savremenih nuklearnih tehnologija

BEOGRAD - Sve su češće najave državnog vrha o neophodnosti izgradnje nuklearne elektrane u Srbiji, što je kod dela građana izazvalo strah, pa u Institutu za nuklearne nauke "Vinča" kažu da treba edukovati građane o modernim nuklearnim tehnologijama, informisati ih kako se danas proizvodi nuklearna energija i objasniti da je to čist oblik proizvodnje električne struje.

Direktorka Instituta "Vinča" Snežana Pajović rekla je za Tanjug da nuklearne tehnologije možemo primeniti u različitim oblastima, a ona izdvaja dve oblasti koje su, po njenom mišljenju, ključne za ekonomsku i privrednu stabilnost zemlje, proizvodnju nuklearne energije i nuklearnu medicinu.

Dodaje da jedino proizvodnja nuklearne energije može da nadomesti nedostatak postojeće energije i ukazuje da je to najprihvatljiviji način proizvodnje iz više razloga.

"Prvo, zato što se proizvede dovoljna količina, koja može da omogući privrednu stabilnost zemlje. A s druge strane, zato što je to jedna čista tehnologija i ne dolazi do zagađenosti vazduha", rekla je Pajovićeva.

Istakla je da su se uporedo sa razvojem modernih savremenih tehnologija za proizvodnju nuklearne energetike razvile i tehnologije koje podrazumevaju primenu, razvoj i kontrolu sigurnosnih i bezbednosnih mera, koje obezbeđuju da se prevaziđu i izbegnu nepredvidive situacije.

"To je jako bitno, zato što informisanje o tome i uopšte poznavanje takvih tehnologija i te kako smanjuje strah kod građana od samog pomena nuklearne energije, nuklearne energetike. Odmah se pomišlja na neke strašne havarije, na neke strašne incidente", navela je Pajovićeva.

Kako bi se prevazišli panika i strah, Pajovićeva smatra da naši građani treba da budu kontinuirano informisani o tome kako se danas proizvodi nuklearna energija i da znaju da je to najčisti oblik proizvodnje nuklearne energije, da na taj način štitimo životnu sredinu i omogućavamo energetsku stabilnost zemlje, kao i da se nuklearna energija ne primenjuje samo u energetici.

Pajovićeva je navela da strah kod građana može biti opravdan, imajući u vidu različite incidente koji su se dešavali sa katastrofalnim posledicama i objašnjava da taj strah treba otkloniti kontinuiranom opštom edukacijom.

"Ne moraju svi građani da budu stručnjaci, ali treba da imaju elementarne informacije o tome gde su stigle tehnologije koje se odnose na proizvodnju nuklearne energije, gde sve imaju primenu, koji je njihov značaj i koji je benefit", rekla je ona.

Podsetila je da se u okolnim zemljama već nalaze nuklearne elektrane, pa iako postoji minimalni rizik od neke havarije, kada bi se kojim slučajem dogodila, kaže, svakako bi svi u regionu osetili štetne posledice,

"Na svu sreću se paralelno razvijaju i tehnologije koje sadrže bezbednosne i preventivne mere, stalna testiranja i meranja, tako da je predvidljivost nastanka nepredvidljivih situacija izuzetno visoka", ukazala je Pajovićeva.

Baviti se nuklearnom energetikom, smatra ona, znači da treba biti izuzetno stručan u toj oblasti, kako u obrazovanju, tako i u primeni tog znanja.

Pajovićeva je rekla da je za bavljenjem nuklernom energetikom važno formirati izuzetno stručne timove, na čijem čelu bi bili eksperti i u tom slučaju, kako kaže, stanovništvo nema razloga da ima strah od rizika.

"Neki ljudi smatraju, ukoliko pređemo na izgradnju nuklearnih elektrana, da ćemo kontinuirano biti izloženi nekoj opasnosti. Daleko od toga, visoke tehnologije moraju podrazumevati i primenu visoke bezbednosti", navela je Pajovićeva za Tanjug.

Istakla je da moramo uvoditi inovativne pristupe, kao i razmenjivati znanja o nuklearnoj energetici sa drugim zemljama.

Viši naučni saradnik u Institutu "Vinča" Milica Ilić objasnila je da je obrazovanje kadrova za nuklearne elektrane jedan veoma ozbiljan zadatak i da je za to potrebno proizvesti stručnjake različitih profila, kao što su nuklearni fizičari koji se razumeju u neutroniku, nuklearni hemičari koji se bave nuklearnim gorivom, inženjeri za hlađenje, za čvrstoću, za zaštitu od radioaktivnog zračenja...

"Imajući to u vidu, smatram da je potrebno preduzeti nekoliko koraka. Prvi korak bi bio da se podrže fakulteti na kojima bi trebalo da se osnuju ili osavremene kursevi iz nuklearne energetike, kako bi studenti stekli osnovna znanja. Kada kažem da se osavremene, htela bih da istaknem da, uprkos moratorijumu na nuklearnu energetiku, u Srbiji postoje i dalje kursevi, koji su uspeli da prežive sve izazove", rekla je Ilićeva za Tanjug.

Navela je primere, da na Mašinskom fakultetu i na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu postoje kursevi za nuklearne reaktore i generatore, odnosno kursevi zaštite od zračenja i tretiranje nuklearnog otpada.

Drugi korak, smatra Ilićeva, bio bi da se ti univerzitetski obrazovani studenti sakupe u jednom naučno-istraživačkom centru, poput "Vinče", kako bi izvršili specijalizaciju u saradnji sa ekspertima iz oblasti nuklearne energetike.

"Pri tome, smatram da ih je kod nas jako malo, ako i ima eksperata iz nuklearne energetike. I da je neophodno da mi te eksperte angažujemo iz inostranstva. Isto tako smatram da je apsolutno neophodno da se jedan deo te specijalizacije odradi na realnim nuklearnim postrojenjima, bilo eksperimentalnim, bilo komercijalnim", navela je ona.

Dodaje da je pri izboru kandidata za buduće stručnjake za nuklearnu energetiku, pored njihove posvećenosti poslu i odgovornosti, takođe važno uzeti u obzir njihov entuzijazam.

"Da su to ljudi velikog entuzijazma, da su visokomoralne ličnosti, zato što se radi o veoma osetljivoj temi. Kao što su recimo bili ljudi koji su pedesetih godina 20. veka ovde u Vinči osnovali nukleus nuklearnog istraživanja", rekla je Ilićeva.

Kako je navela, ako se Srbija odluči da izgradi nuklearnu elektranu, morala bi prvo da sledi takozvanu mapu puta koja je propisana od Međunarodne agencije za atomsku energiju, koja daje smernice za čitav niz aktivnosti koje je potrebno preduzeti.

"Recimo, to je izbor mesta gde bi se gradila nuklearna elektrana, izrada infrastrukture, analiza elektroenergetske mreže, određivanje operatera nuklearne elektrane... To bi bio prvi korak", rekla je ona.

Što se tiče tehnologije za nuklearne elektrane, Ilićeva objašnjava da su na tržištu danas dostupni reaktori tzv. generacije tri i tri plus, čija je glavna odlika velika zastupljenost pasivnih sistema zaštite.

Govoreći o zaštiti, navela je da aktivan sistem zaštite podrazumeva postojanje raznih komponenti koje se aktiviraju ili dejstvom operatera ili automatski u slučaju neke nezgode.

Sa druge strane su pasivni sistemi zaštite u vezi sa fizičkim procesima, kao što su gravitacija, prirodna cirkulacija, isparavanje i kondenzacija, koji dovode do tzv. inherentne sigurnosti nuklearnih reaktoram, rekla je ona.

"Kod ove generacije tri i tri plus, urađeno je još jedno poboljšanje, koje se tiče boljeg iskorišćenja goriva, tako da bi troškovi za nabavku goriva, kao i količina nuklearnog otpada, bili manji, ako bi uzeli te reaktore", kaže Ilićeva.

Pored tih velikih reaktora, dodaje, počeli su da se razvijaju tzv. mali modularni reaktori, snage do maksimalno 300 MW, čija je prednost da su investicije u njih manje i da je njihova gradnja brža, ali ističe da se oni nalaze u fazi razvoja i da je jedina takva elektrana u svetu koja je u pogonu ruska elektrana "Akademik Lomanosov" u Sibiru.

Zato Ilićeva smatra da bi bilo izuzetno važno da se izvrši jedna sveobuhvatna analiza, koja bi koncipirala kakva nam elektrana treba, jedna velika ili elektrana sa više malih modularnih reaktora.

Govoreći o bezbednosti nuklearne elektrane, Ilićeva navodi da postoje dva veoma važna pojma, "sigurnost" i "obezbeđenost".

"Sigurnost podrazumeva da su ispunjene tri osnovne funkcije. Da se može kontrolisati snaga, da se može hladiti jezgro reaktora i da se ni u kome slučaju neće desiti curenje radioaktivnog materijala van kontejnmenta reaktorske zgrade. Ove funkcije moraju biti ispunjene i u abnormalnim ili poremećenim režimima rada", rekla je Ilićeva.

Sa druge strane, obezbeđenost nuklearne elektrane se odnosi na zaštitu od nedozvoljenog pristupa osobama koje nisu autorizovane da budu u elektrani.

"Njima je nedozvoljen pristup u bilo kome delu elektrane, posebno u delu sa upravljačkim sistemom, iz razloga da ne bi došlo do neke sabotaže, od neke terorističke grupe. U obezbeđenost nuklearne elektrane se takođe ubraja i sprečavanje krađe, ilegalnog iznošenja ili bilo kakve druge zlonamerne aktivnosti koja je vezana za nuklearni materijal", objasnila je ona.

Pored proizvodnje električne struje, Ilićeva navodi još neke primene nuklearne energije, poput daljinskog grejanja, desalinacije morske vode, razne industrijske procese, proizvodnju vodonika koji se koristi u gorivim ćelijama...