Održana tribina "Novi trendovi zadrugarstva" na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu

NOVI SAD - Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo u saradnji sa Zadružnim savezom Vojvodine organizovao je danas panel-diskusiju "Novi trendovi zadrugarstva u AP Vojvodini" u okviru 91. Međunarodnog sajma poljoprivrede.

Podsekretar Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu Aleksandar Panovski istakao je da je razvoj zadrugarstva i umrežavanje poljoprivrednika i kooperativni rad jedan od ključnih elemenata poljoprivrednog razvoja.

"Teško da možemo govoriti o ozbiljnom poljoprivrednom razvoju i razvoju poljoprivredne proizvodnje bez jakih i snažnih zadruga, bez odnosa prema zadrugarstvu koji će pospešivati njegov dalji razvoj i razvoj zadrugara", rekao je Panovski.

Panoski je podsetio da je Pokrajinski sekretarijat u saradnji sa Zadružnim savezom Vojvodine uradio Elaborat koji predstavlja dijagnostičku osnovu i dokument od kojeg se polazi u budućem radu na razvoju zadrugarstva.

"Za kratko vreme smo već uspeli da, na osnovu preporuka koje smo dobili u elaboratu, zadruge koje spadaju u tzv. srednja privredna društva uključimo u naše konkursne linije, odnosno u konkurs za nabavku sistema za navodnjavanje, koji traje do 24. maja", rekao je Panovski.

Dodao je da na konkursu mogu učestvovati i zadruge koje pod ratarskim usevima imaju više od 100 hektara.

"Naše je strateško opredeljenje, i već sada u pripremama za narednu budžetsku godinu razmatramo mogućnost da formiramo posebne fondove koji će biti namenjeni isključivo zadrugama kako bismo im omogućili da koriste određene nacionalne mere", rekao je.

Dodao je da su trenutno i najveće zadruge, koje imaju najveće površine pod ratarskim usevima, pre svega usmerene ka korišćenju evropskih sredstava.

Predsednica Zadružnog saveza Vojvodine Jelena Nestorov Bizonj istakla je da zadrugarstvo kod nas ima dugu tradiciju, te da odoleva svim uslovima poslovanja i danas predstavlja značajan faktor u našoj poljoprivredi.

"S druge strane, predstavlja i oslonac zadrugama u ovim kriznim godinama i pomoglo je poljoprivrednicima da lakše prebrode godine iza nas, naročito prošlu, koja je poznata po niskim cenama poljoprivrednih proizvoda i visokim troškovima repromaterijala", rekla je Nestorov Bizonj.

Istakla je da je cilj povećanje broja zadruga, kao i da je faktor njihovog razvoja dodavanje vrednosti proizvodima koje prave.

"Nadamo se da ćemo motivisati naše poljoprivrednike da se udružuju i lakše posluju u ovim konkurentnim uslovima", rekla je Nestorov Bizonj.

Direktor Zemljoradničke zadruge "Beška" Dragan Lončar istakao je da proizvodne snage menjaju proizvodne odnose u društvu, te da buduće vreme moramo dočekati u novim relacijama.

"To znači da se moramo prilagoditi vremenu i tehnologiji koja dolazi, a zadružna formula je jedna od mogućnosti koje će nam obezbediti i kontrolu kvaliteta primarnih proizvoda i odnos prema ekologiji, i količinu nastupa na tržištu, i pravi i zdrav plasman onoga što dolazi iz poljoprivrede", rekao je Lončar.

Ivana Đuranović Veselinov iz Ekonomsko-trgovinskog odeljenja Ambasade Španije u Srbiji prenela je iskustvo te zemlje u oblasti zadrugarstva i rekla da Španija ima razvijeno zadrugarstvo, kao i da su zadruge nosilac poljoprivrednog uspeha u toj državi i čine skoro 30 odsto izvoza u prehrambenom sektoru.