Đedović Handanović: Do kraja godine imaćemo više od 150 MW struje iz solarnih elektrana

BEOGRAD - Pre dve godine Srbija je imala oko 20 megavata iz solarnih elektrana, a do kraja ove godine imaćemo više od 150 megavata, što je povećanje od oko 7,5 puta za samo 24 meseca, izjavila je danas ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović

Ona je na konferenciji "Energetska tranzicija Srbije-Inovacije i implementacija" koja je organizivana u okviru višegodišnjeg serijala konferencija Re-set Summit rekla da jedan deo čine kupci-proizvođači, među kojima je i značajan deo domaćinstava i da je oko 20 odsto kupaca -proizvođača među domaćinstvima kojima je država pomogla subvencijama.

"Davana su im bespovratna sredstva, da postanu kupci-proizvođači i da instaliraju solarne panele na svojim domovima. Do sada smo subvencijama i podstakli više od 30.000 domaćinstava, da energetski saniraju svoje domove, ali i da proizvode električnu energiju za sopstvene potrebe", rekla je Đedović Handanović.

Dodala je da su osim domaćinstava, među kupcima-proizvođačima i privreda, javni objekti, industrijska postrojenja, što, prema njenim rečima zapravo pokazuje da smo svi deo energetske tranzicije i da samo kroz zajedničko delovanje možemo da podstaknemo i brže pređemo na obnovljive izvore energije.

Ministarka je najavila da će ove godine biti izgrađena i najveća solarna elektrana u Banatu, snage 26 megavata, koja će moći da zadovolji potrebe za strujom za oko 30.000 građana.

Prema njenoj oceni to je još jedna potvrda unapređenog regulatornog okvira koji je unapređen prošle godine kroz izmenu Zakona o obnovljivim izvorima energije, što je omogućilo da se sprovedu prve i najveće aukcije za dodelu tržnih premija za obnovljive izvore energije.

Što se tiče solara, navela je da Srbija na mreži već ima devet megavata, a biće ih još 30 ove godine.

Što se vetra tiče, do kraja 2024. godine se očekuje novih 100 MW, dobijenih kroz sistem podsticaja i aukcija. 

"Najveći projekti su tek pred nama, kada je javni sektor u pitanju. Očekujemo da do 2028. imamo izgrađen novi jedan gigavat solarnih elektrana, samobalansirajućih, u portfoliju Elektroprivrede Srbije. Osim tog projekta, plan je da do 2030. godine imamo 3,5 gigavata obnovljivih izvora energije, što iz privatnih, što iz javnih investicija, a prvenstveno iz energije sunca i vetra", istakla je ministarka.

Ukazala je da ekonomska tranzicija otvara nova radna mesta, pospešuje ekonomski razvoj, te da razvoj sektora obnovljivih izvora energije zahteva nova znanja i veštine, što stvara i prilike za obrazovanje i zapošljavanje mladih ljudi.

"To je uočljivo i kroz program dodele bespovratnih sredstava za mere energetske efikasnosti, koje realizujemo sa Svetskom bankom i jedinicama lokalne samouprave. Ove godine u merama učestvuje 137 gradova i opština, uključujući i opštine sa Kosova i Metohije i očekujemo da ćemo imati 12.000 domaćinstava samo u ovoj godini, kroz program energetske efikasnosti", rekla je ona.

Dodala je da će ukupna investicija za to i države i lokalnih samouprava iznositi dve milijarde dinara i istakla da očekuje da će već krajem juna ove godine više od 40 gradova raspisati javni poziv za dodelu subvencija.

Prema njenim rečima energetska tranzicija se ne može sprovesti bez velikih energetskih projekata a tu je fokus države pre svega na izgradnji reverzibilne hidroelektrane (RHE) Bistrica.

Ona je važna za integraciju obnovljivih izvora energije u elektroenergetski sistem, za održivu integraciju, kao i da se ne naruši stabilnost prenosnog niti distributivnog sistema u perspektivi. 

"U tome sarađujemo sa našim partnerima iz Japana, pre svega sa ciljem da pripremimo projekat što je bolje moguće da bi on bio spreman za realizaciju. Plan nam je da ove godine završimo neophodnu dokumentaciju, a da već naredne godine krenemo sa pripremnim radovima", rekla je ministarka Đedović Handanović.

Naglasila je da će reverzibilne hidroelektrane obezbediti balansiranje i bržu integraciju obnovljivih izvora energije i osigurati stabilnost našeg energetskog sistema te da se u tom smislu razmatra i izgradnja reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3.

Prema njenim rečima, što se tiče proizvodnje bazne energije kao neophodno se otvara pitanje nuklearnih postrojenja.

O tome se, navela je ministarka, već razgovara sa domaćim naučnim institucijama, fakultetima i obrazovnim ustanovama jer, kako je istakla, pre svega mora da se jača obrazovna i naučna baza, da bi mogli u budućnosti da se razvijaju kapaciteti za proizvodnju nuklearne energije.

Na današnjoj konferenciji se kroz panele razgovara o regulativi i investicijama u oblasti energetske tranzicije, dekarbonizaciji, investiranju u obnovljive izvore energije, kao i o tehnološkim inovacijama, te perspektivama i dilemama kada je reč o nuklearnoj energiji u Srbiji, kao i o izazovima i perspektivama e-mobilnosti u našoj zemlji.