Forum socijalnih inovacija: Očekuje se veliki pomak u podršci socijalnim preduzećima

BEOGRAD - Na Forumu socijalnih inovacija, koji je danas organizovan u Beogradu, učesnici su istakli da se radi na programu razvoja socijalnog preduzetništva koji treba da definiše mere podrške ovom sektoru, kao i da se očekuje veliki pomak u podršci socijalnim preduzećima.

Forum je organizovaj sa fokusom na razvoj podrške socijalnim preduzećima, osnaživanju i ohrabrivanju udruženja i malih proizvođača koji na taj način posluju da upišu socijalni status, kao i daljim koracima - kako da iskoriste pogodnosti nakon upisa.

Ovaj forum koji se održava 10. put po redu, pružio je uvid u aktuelne tokove razvoja socijalne ekonomije i kroz mnogobrojne primere pokazao kako sve mogu da se pronađu rešenja za širok spektar oblasti poput ruralnog razvoja, socijalnih nabavki, finansiranja društvenog uticaja i kreiranja nacionalnih okvira za razvoj.

Događaj je istakao značajne pomake u podršci socijalnim preduzećima, ali je takođe identifikovao niz izazova.

Izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović rekla je da se trenutno radi na programu razvoja socijalnog preduzetništva, koji je važan planski dokument koji prostiče iz Zakona o socijalnom preduzetništvu i koji treba da definiše mere podrške ovom sektoru.

"Trenutno u Srbiji funkcioniše oko 500 socijalnih preduzeća, koja su registrovana u različitim pravnim formama, najčešće su udruženja, ali imamo i društva sa ograničenom odgovornošću, zadruge, fondacije. Ovaj Zakon je predvideo da svi ti entiteti mogu da upišu status socijalnog preduzeća i oni koji to urade će se kvalifikovati za korišćenje ovih mera podrške, koje sada definiše program razvoja", rekla je Jovanovićeva.

Objasnila je da je program u završnoj fazi i da je cilj da se napravi jedan dobar i praktičan dokument koji će da odgovori na ono što su potrebe ove posebne zajednice, a koji će da pomogne njihovom daljem razvoju.

"To znači da će u ovom programu biti mogućnosti da se dobiju sredstva za nabavku opreme, podršku radnom angažovanju i radnom osposobljavanju osetljivih grupa, ali i za neke inovativne mere kao što su socijalne javne nabavke. Neki kriterijumi u ovoj oblasti su već definisani i cilj je da podstaknemo i državne institucije i privredu da kupuje više od socijalnih preduzeća", rekla je Jovanovićeva.

Cilj je, kako je rekla, da se definišu i poreski podsticaji, a pre svega oni koji će motivisati privredu da izdvaja više za ovaj sektor, a da sa druge strane to njima donese određene olakšice.

Direktor Smart Kolektiva i predsednik Euclid mreže Neven Marinović istakao je da istraživanja pokazuju da su građani spremni da plate više za neki proizvod za koji znaju da je održiv, da dolazi iz lokalnih izvora i da ga proizvodi neko preduzeće koje zapošljava ranjive grupe.

Kada je reč o javnim nabavkama javnog sektora, Marinović je rekao da definitivno treba ostaviti mogućnost rezervisanih javnih nabavki.

"Treba ostaviti tu mogućnost rezervisanih javnih nabavki za socijalna preduzeća, to je neki model koji postoji u mnogo zemalja u Evropi. Drugo pitanje je kako paralelno razvijati kapacitete socijalnog preduzeća, da mogu da odgovore na te javne nabavke koje su nekada velike i zahtevaju razne druge kriterijume", rekao je Marinović.

Ističe da je suština da socijalna preduzeća budu održiva od svog poslovanja na tržištu.

"To ne znači da oni ne treba da da dobijaju donacije, subvencije i drugo, donacije treba da služe za rast poslovanja socijalnih preduzeća, zapošljavanje još ljudi nabavku opreme", zaključio je Marinović.

Miroljub Nikolić je direktor dva socijalna preduzeća u Šapcu - preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, "Socijalnu sinergiju" i "Avliju održivog razvoja" u Bogatiću.

Bave se pružanjem usluga socijlane zaštite u zajednici i zapošljavanjem osoba sa invaliditetom, pa tako osim usluge pomoć u kući mi, pružaju usluge socijalne zaštite za osobe sa mentalnim smetnjama.

"Ideja nam je da ljudi koji se osnaže mogu i da rade i zato smo pokrenuli ova dva preuzeća i zaista smo jedna velika porodica. Velika je sreća i privilegija videti da ljudi koji su prvo korisnici usluga socijalne zaštite postanu punopravni članovi našeg društva, koji više nisu teret nego ozbiljan resurs. Ljudi koji rade privređuju i pružaju vrlo kvalitetne usluge i imaju proizvode koji mogu da se plasiraju na tržište", rekao je Nikolić.

U ovom trenutku zapošljavaju 85 ljudi, od čega 20 osoba sa invaliditetom i najniža plata je 51.500 dinara, svi su zaposleni ugovorom o radu.

Na skupu su razmatrani i nacionalni i EU programi podrške socijalnim preduzećima, kao i to šta nam donose Zakon o socijalnom preduzetništvu i Program za podršku socijalnom preduzetništvu, a šta Evropski akcioni plan za socijalnu ekonomiju.

Organizatori konferencije su Smart kolektiv i Forum za odgovorno poslovanje, a Forum je održan uz podršku ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji.