Arsić: Rast BDP u ovoj godini biće oko 3,5 odsto

BEOGRAD - Prognoze su da će rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u 2024. biti od oko 3,5 odsto, izjavio je danas glavni i odgovorni urednik Kvartalnog monitora ekonomskih trendova i politika u Srbiji Milojko Arsić.

On je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu na promociji novog broja te publikacije rekao da je to manji rast od dugoročno očekivanog za Srbiju koji je oko četiri odsto, ali i za druge zemlje, međutim to je svakako dobar rezultat imajući u vidu kretanja u evropskim privredama.

"Srbija će u prvom kvartalu ove godine ostvariti jednu od najviših stopa rasta BDP-a. Još uvek nisu objavljeni podaci za sve zemlje, ali i kad se objave, verovatno će naša zemlja biti u samom vrhu", rekao je Arsić.

On je kazao i da je privredni rast Srbije u prvom kvartalu ove godine počivao na relativno visokoj domaćoj tražnji, dok je spoljna tražnja i dalje bila niska, usled slabog privrednog rasta u EU.

Prema njegovim rečima, posmatrano po privrednim delatnostima glavni nosioci rasta bili su građevinarstvo, ali i nove (IT i telekomunikacije) i tradicionalne usluge (trgovina, saobraćaj, turizam, finansijske usluge i drugo.

Arsić je naglasio da u malim privredama kao što je srpska, domaća tražnja može da bude pokretač rasta u kraćim vremenskih periodima, ali je u dugom roku za rast presudan rast izvoza.

Prema njegovim rečima, interesantan podatak je da se razvijene zemlje nalaze ili u stagnaciji, ili u vrlo sporom oporavku, dok nešto bolji oporavak imaju zemlje centralnoistočne Evrope (CIE), a najbolje rezultate postižu zemlje zapadnog Balkana ili šire jugoistočne Evrope.

"I prošle godine prednjačili su po stopi rasta Albanija, Hrvatska, Srbija, Crna Gora, to se verovatno može očekivati i ove godine", rekao je Arsić.

On ističe da bi inflacija na kraju godine u Srbiji trebala da se spusti na oko 3,5 odsto što znači da će prosečan rast cena u 2024, najverovatnije biti u intervalu četiri do 4,5 odsto.

Naveo je i da je u maju inflacija u Srbiji spuštena na 4,5 odsto, čim se nakon skoro tri godine spustila na gornju granicu ciljanog koridora Narodne banke Srbije (NBS).

Usporavanju inflacije, kako kaže, najviše je doprinelo praktično zaustavljanje rasta cene i energenata, čije su cene bile glavni pokretač velikog ubrzanja inflacije od sredine 2021. do polovine 2023.

Arsić ističe da u ovoj godini najveći doprinos inflaciji dolazi od rasta cena usluga, što je inače slučaj i sa drugim evropskim zemljama.

"Uprkos povoljnim inflatornim trendovima od početka godine, Srbija je još uvek u grupi zemalja sa navišom inflacijom u Evropi, odmah iza Rumunije i Crne Gore s primetno većim rastom potrošačkih cena nego u evrozoni i u regionu CIE", dodao je on.

Kazao je i da se do kraja godine očekuje smanjivanje međugodišnje inflacije usled popuštanja globalnih troškovnih pritisaka i još uvek, kako ističe prilično restriktivnih monetarnih uslova.

To smanjivanje inflacije, kako procenjuje bilo bi sporije nego što je bilo u prethodnom delu godine.

Prema Arsićevim rečima, glavni razlog što u Srbiji neće biti nagli pad inflacije, je taj zato što je ona rezultat, sistemskih faktora, odnosno rasta jediničnih troškova rada, koji se događaju ne samo u Srbiji, nego i u celoj Evropi.

Arsić je kazao i da zarade u Srbiji stagniraju, odnosno da one ne padaju, jer svaka promena koja je manja od jedan odsto, kako je objasnio predstavlja stagnaciju.

"Nominalne zarade od januara do aprila su porasle za 0,8 odsto, a realno su opale za 0,8 o. I to možemo očekivati u nastavku godine. Moguće da će pri kraju godine doći do nekog rasta zarada sezonski obično negde u novembru ili u decembru", rekao je on.

On je naveo i da zaposlenost u Srbiji raste dodajući da je ona povećana tokom prethodnih nekoliko godina relativno značajno i da gledajući po delatnostima, zaposlenost raste svuda, osim u poljoprivredi.

"Ako gledamo ukupnu zaposlenost, ona je u prvom kvartalu ove godine porasla za 2,1 odsto i ona uključuje kako formalnu tako i neformalnu zaposlenost", rekao je on i dodao da je stopa nezaposlenost opala u odnosu na isti period prethodne godine, za 0,6 odsto, ali je i dalje veća od većine evropskih zemalja.