Broj putnika u međunarodom saobraćaju porastao za 29,6 odsto, u unutrašnjem za 6,6

BEOGRAD - Ukupan broj prevezenih putnika u 2023. godini u međunarodnom saobraćaju povećan je za 29,6 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok je u istom periodu unutašnji prevoz porastao za 6,6 odsto, što je uticalo na rast ukupnog broja prevezenih putnika za 8,6 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS) i dodao da je količina ukupno prevezene robe manja za 2,4 odsto.

"Obim rada, izražen u putničkim kilometrima, u 2023. porastao je za 26,4 odsto, što je posledica povećanja obima rada u unutrašnjem prevozu putnika za 0,1 odsto, kao i obima rada u međunarodnom prevozu za 46,6 odsto", navodi RZS u saopštenju u kojem su predstavljeni podaci i o broju putnika u drumskom i železičkom i vazdušnom saobraćaju, količini nafte transportovane naftovodima, broju vozila sa domaćim i stranim registracijama, kao i stanju u oblasti telekomunikacija gde je zabeleženo smanjenje broja polaznih poziva u mobilnoj telefoniji.

Iz Zavoda navode da je količina ukupno prevezene robe u 2023. godini manja za 2,4 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

"Iako je unutrašnji prevoz robe povećan za 2,8 odsto, u međunarodnom prevozu robe zabeleženo je smanjenje izvoza robe za 8,9 odsto i uvoza za 2,1 odsto u odnosu na 2022. godinu. Obim rada, iskazan u tonskim kilometrima, smanjen je za 7,9 odsto", navodi se u saopštenju u kojem su navedeni podaci o broju putnika posmatrano prema granama saobraćaja.

U drumskom saobraćaju ukupan broj putnika porastao je u odnosu na prethodnu godinu za 4,3 odsto, navode u RZS uz ocenu da je na to povećanje uticao prevoz putnika u unutrašnje saobraćaju, koji je u 2023. godini povećan za 4,5 odsto, dok je broj putnika u međunarodnom saobraćaju porastao samo za 0,6 odsto.

Ukupan obim rada u drumskom prevozu veći je za 2,5 odsto, što ukazuje na povećanje prosečnog pređenog puta u posmatranom periodu.

Ukupna količina prevezene robe u drumskom saobraćaju u 2023. godini veća je nego u 2022. godini za 8,6 odsto, dok je obim rada, u tonskim kilometrima, smanjen za 4,2 odsto.

Broj prevezenih putnika u železničkom saobraćaju beleži rast od 25,1 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a ostvareni rad, iskazan u putničkim kilometrima, veći je za 23,9 odsto.

Količina izvezene robe je u padu a uvezene robe u porastu, dok je ukupno prevezena roba u železničkom saobraćaju manja za 12,9 odsto.

Obim rada u tonskim kilometrima, u železničkom saobraćaju, opao je za 23,6 odsto.

Količina nafte transportovane naftovodima pokazuje pad od 4,9 odsto.

U istom periodu, transport prirodnog gasa gasovodima opao je za 4,5 odsto. Obim rada u tonskim kilometrima manji je za 6,3 odsto u prevozu nafte naftovodima.

U vazdušnom saobraćaju, kad je reč o broju prevezenih putnika i ostvarenom obimu rada, uočava se rast.

Broj prevezenih putnika, u poređenju sa prethodnom godinom, veći je za 52,3 odsto a ostvareni obim rada za 61,4 odsto. Kada posmatramo prevoz robe u vazdušnom saobraćaju takođe možemo primetiti porast. Naime, u 2023. godini, u odnosu na prethodnu godinu, došlo je do povećanja količine prevezene robe od 15,4 odsto, ali i do rasta obima ostvarenog rada od 23,5 odsto.

Saobraćaj unutrašnjim plovnim putevima u 2023. godini beleži pad u količini prevezene robe za 17,2 odsto u odnosu na 2022. godinu.

Obim rada u 2023. godini, iskazan u tonskim kilometrima, manji je za 4,1 odsto u poređenju sa prethodnom godinom. Granični promet drumskih putničkih vozila na ulasku u Republiku Srbiju u 2023. godini veći je za 3,6 odsto nego u 2022. godini.

Broj domaćih vozila veći je za 3,0 odsto, dok je broj vozila sa stranom registracijom takođe porastao za 4,1 odsto. Kod teretnih vozila, zabeležen je pad broja vozila koja su ušla u Republiku Srbiju za 0,4 odsto, kao i onih koja su izašla iz RS za 0,8 odsto.

U oblasti telekomunikacija, zabeleženo je smanjenje broja polaznih poziva u mobilnoj telefoniji za 0,4 odsto, dok su u fiksnoj telefoniji ostvareni minuti saobraćaja opali za 14,0 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Klasične poštanske usluge u 2023. godini, u poređenju sa 2022. godinom, beleže pad kod usluga platnog prometa od 4,1 odsto i kod pismonosnih pošiljaka za 9,7 odsto, dok kod paketskih pošiljaka beleže rast od 57,1 odsto.

Ukupan broj zaposlenih veći je u odnosu na prethodnu godinu za 2,7 odsto. Kod cevovodnog saobraćaja, kad je reč o broju zaposlenih, ove godine zabeleženo je povećanje od 61,6 odsto.