Delta holding ulaže u sve oblasti održivosti, plan da 2030.koristi 60% energije iz obnovljivih izvora energije

BEOGRAD  - Kompanija Delta Holding već godinama unazad strateški ulaže u sve oblasti održivosti kako bi se sačuvala planeta za buduće generacije, ali i unapredilo društvo, a život u našoj zajednici učinio kvalitetnijim, izjavila je danas direktorka održivog poslovanja Delta Holdinga Tijana Koprivica na predstavljanju godišnjeg ESG izveštaja ove kompanije.

"Zato smo i u prethodnoj godini nastavili sa ulaganjem u obnovljive izvore energije i izgradili devet solarnih elektrana, trenutno ih imamo 16, ukupnog kapaciteta pet megavata. Zahvaljujući tome smo smanjili emisije ugljen dioksida za 1.200 tona. U fabrikama Dunavka i Seme Sombor koristimo biomasu, što je u stvari prerađeni otpad iz proizvodnje i zahvaljujući tome smo dodatno smanjili 27.800 tona ugljen dioksida", istakla je ona.

Dodala je da je najveći uticaj Delta holdinga na životnu sredinu u oblasti agrara jer se ulaže u digitalizaciju i preciznu poljoprivredu, sa željom da se doprinese i zaštiti zemljišta, ali i da se optimizuje korišćenje prirodnih resursa.

Koprivica je istakla da su u kompaniji veoma ponosni i na zelenu i održivu gradnju Delta Real Estate grupe.

"U ESG komponenti sve više na značaju dobija S komponenta, koja je u stvari usmerena na razvoj društva a za nas znanje predstavlja temelj razvoja i zato smo za naše zaposlene organizovali čak 30.000 sati obuke u prethodnoj godini", rekla je ona.

Dodala je da se neguje i korporativna kultura, koja promoviše jednakost i uvažavanje različitosti što se vidi i na primeru borda, izvršnog i upravnog odbora kompanije, gde su četiri žene i tri muškarca.

Kao posebno važno navela je prenošenje znanja, što je rađeno i eksterno.

"Želeći da prenesemo znanje iz našeg core biznisa i iz poljoprivredne proizvodnje proizvođačima sa sela, mi smo nastavili sa razvojem projekata Naše selo i digitalno selo kroz koje je prošlo 150 gazdinstava. U okviru njega smo lane uključili selo Ključ", navela je ona.

Viša potpredsednica za strategiju i razvoj Delta Holding Marija Desivojević Cvetković je istakla da Delta holding punih 15 godina detaljno i transparentno izveštava o svemu što se radi na ovu temu.

"Finansijske institucije, strani partneri, danas ESG stavljaju za centralnu temu. Mi se ovim bavimo prvo zbog sebe, a onda i zbog toga što zapravo moderni potrošači i pre svega novi, mladi zaposleni veoma vode računa o ovome. Mladi ljudi, oni koji su rođeni u 21. veku, veoma pažljivo biraju kompanije u kojima će raditi i neće da izaberu kompanije sa čijim se osnovnim principima u poslovanju ne slažu", rekla je ona i dodala da isto važi i za njihove potrošače.

"Delta u planiranju svoje strategije i svojih investicija planira da investira upravo u one oblasti koje su ključne za budućnost. To su pre svega inovativne tehnologije, primena veštačke inteligencije, zelena gradnja, održivi izvori energije i kompletna digitalizacija svih naših poslovanja. Cilj ove naše strategije jeste da već 2030. godine 60 odsto sve energije koju budemo trošili u Delti dolazi iz obnovljivih izvora", rekla je ona.

Navela je i da je Delta u prvom kvartalu prošle godine napravila tim za veštačku inteligenciju i da je sa svojim partnerima razvila prvu kompanijsku aplikaciju koja koristi veštačku inteligenciju, koja će se zvati Delta Sapiens.

Istakla je da je povodom 33. rođendana kompanije promenjen vizuelni identitet Delte i da nije reč samo o dizajnerskoj promeni, novoj boji i novom fontu već o suštinskoj promeni koja pokazuje koliko se kompanija menja svakog dana u svom poslovanju.

Izveštaj je u skladu sa međunarodno priznatom metodologijom Global Reporting Initiative (GRI).

"Ova metodologija je u skladu sa trenutnim zahtevima Evropske unije, koji će u narednom periodu postati rigorozniji, posebno u domenu precizne procene uticaja klimatskih i društvenih promena na finansijski rezultat kompanija", izjavila je rukovodilac odeljenja revizije u kući Ernst & Young Danijela Mirković.

Viši savetnik u Ministarstvu finansija Aleksandar Janjušević je naveo da je obaveza o nefinansijskom izveštavanju uvedena zakonom donetim 2019. a da su prvi izveštaji podneti Agenciji za privredne registre 2022. godine.

Istakao je da u Srbiji po aktuelnim kriterijumima izveštava 220 kompanija, a da je analiza rađena sa Svetskom bankom na uzorku od 100 kompanija pokazala da 37 izveštaja nije obuhvatalo nikakve informacije o "G" komponenti.

Poseban panel na predstavljanju izveštaja bio je posvećen Deltinom projektu Naše selo.

Učestvujući u radu ovog panela Ognjen Pivašević iz Bačkog Novog Sela je kao poseban izazov sela u Srbiji naveo njihovu depopulaciju i istakao da se postavlja pitanje da li će zbog toga u Srbiji opstati stočarstvo i ratarstvo.

Direktorka Osnovne škole "Moša Pijade " u ovom selu Ljiljana Nonković je ukazala da je u selima veliki problem to što nema sadržaja za mlade a Nemanja Aćimović iz sela Ključ u Mionici je istakao da u selima nedostaju znanje iz oblasti poljoprivrede i inovacije.

Poverenica za rodnu ravnopravnost Brankica Janković je rekla da su uslovi za život i rad u selima teži nego u gradu i da bi državna politika trebalo da bude takva da donosi mere usmerene na selo.

"Jedno naše ranije istraživanje rađeno među ženama je pokazalo da žene kao najveći problem navode saobraćajnu infrastrukturu, odnosno činjenicu da ne postoji prevoz do drugih sela i gradova", istakla je ona.