Vrednost depozita u amerčkim banakama opala za pola biliona dolara

NJUJORK - Vrednost depozita u američkim banka je tokom 2022. godine smanjena za pola biliona dolara ili za tri odsto, objavio je Ekonomist.

Kako je navedeno, usled opadanja depozita u američkim bankama, finansijski sistem SAD je sve nestabilniji, a finansijski krah je posledica mnogih faktora.

U prethodnom periodu je došlo do većeg ulaganja u investicione fondove odnosno niskorizična ulaganja u kratkorčne državne i korporativne obveznice, i samo tokom prošle nedelje zabeležen je priliv od 121 milijardu dolara, nakon propasti banke Silicijumske doline.

U redovnoj repo transakciji, banka pozajmljuje od konkurenata i centralne banke, a 2013. godine Federalne rezerve uvele su obrnutu repo transakcije prodaje.

Banka koja je u senci, daje upustvo svojoj kastodi banci da umesto nje trguje na tržištu novca, kako bi deponovala svoje rezerve kod FED-a u zamenu za hartije od vrednosti, što je prouzrokovalo pad depozita, jer su fondovi mogli da izvlače depozite iz bankarskog sistema.

I ako je ovakav način izgledao bezazlen, olakšice koje je uveo FED tokom 2013. godine dovele su kasnije do potpune destabilizacije finansijskog sistema u periodu od jedne decenije.

Upotreba ovog monetarnog istrumenta skočila je u poslednjih nekoliko godina usled ogromnih problema nastalih tokom pandemije Kovida-19 i regulatornih promena, pošto je FED kupovao obveznice od investicionih fondova, pa su bankovni računi posrednika u tansakciji počeli da rastu, kao i rezervni račun kod FED-a.

Takav prinos je putem repo transakcija koje nudi FED postao veći od sadašnjie aktivne kamatne stope na bankarske plasmane, što je dovelo do toga da su depoziti u bankama porasli za 4,5 biliona dolara, koji je otprilike jedank rastu bilansa FED-a.

Bankarski sektor je uspeo neko vreme da se nosi sa prilivom depozita, time što su Federalne rezerve smanjile stopu revidiranog koeficijent leveridža na početku pandemije, kako bi smanjio rast bilansa banaka.

Zbog toga su banke bile primorane da prikupe više kapitala, što je omogućilo da iskoriste priliv depozita na osnovu posedovanja državnih obveznica.

FED je u martu 2022. poništio oslobađanje od revidiranog koficijenta leveridža, kada su banke imale višak likvidnosti.

Banke da bi smanjile svoju gotovinu, umesto da ulažu u investicione fondove, kupovale su obveznice kod FED-a. Tako su imale deponovano 1,7 milijardi dolara u FED-ove hartije od vrednosti.

Nakon propasti SVB banke, manje američke banke počele su da strahuju od gubitka depozita u drugim finansijskim institucijama.

SVB je takođe, uložila dosta novca u dugoročne obveznice FED-a, koji je zatim povećao kamatne stope zbog inflacije, zbog čega je došlo do pada vrednosti obveznica.

Deponenti banke Sicilijumska dolina pokušali su blokirane depozite da prebace na svoje druge račune, pošto je proglašen bankrot, a američki regulatori su obećali da će im te depozite nadoknaditi.