Profesor Slobodan Aćimović: Ekonomske promene koje je doneo rat u Ukrajini su velike i nepovratne

BEOGRAD - Rat u Ukrajini koji ulazi u treću godinu doveo je do promena u međunarodnoj ekonomiji koje su velike i nepovratne, pa tako Evropa nikada više neće imati toliko jeftine energente, dok zemlje članice BRIKS-a sve više jačaju saradnju, rekao je profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Slobodan Aćimović.

On je rekao za Tanjug da su te promene za neke aktere na međunarodnoj sceni promene na bolje, za neke lošije, ali ističe da je svim potrošačima u Srbiji i Evropi jasno da je dosta stvari poskupelo.

 

"Dosta toga je poskupelo i u zapadnoj Evropi, gde je prva promena koja je startovala to da su postepeno ukinuti jeftini energenti koji su dolazili iz Rusije. Negde su prekinuti komercijalni ugovori, negde su čak bile i neke diverzije. Sve je to uticalo da počne polako da raste inflacija u zapadnoj Evropi. Naravno da se ta inflacija odrazila i na ostale zemlje, jer smo i mi kao Srbija dosta vezani za zapadnu Evropu, naročito za Nemačku", naveo je Aćimović.

On je istakao da nikada više zapad Evrope neće imati tako jeftine energente i konstatovao da je Evropa bila bazirana na svojoj tehničkoj dominaciji sa jedne strane i na jeftinim energentima sa druge strane.

Ocenio je da su posledice rata dovele do međusobnog ekonomskog povezivanja unutar zemalja BRIKS-a, koji je u međuvremenu ojačao, te sad ima veći broj članova i bar još 30 potencijalno zainteresovanih država.

 

"To nije sad samo jedna labava organizacija. Na to gledam, pre svega, kroz njihovu ekonomsku povezanost. Zamislite kakva je to diversifikacija izvoza energenata iz Rusije, koja je uspela da potpuno zatvori izvoz ka zapadnoj Evropi i da se orijentiše na Kinu. Razmena Rusije i Kine je sad na nivou 200 milijardi dolara, što je nekoliko puta povećana razmena", rekao je Aćimović.

Dodao je i da je rat doprineo da unutar Rusije dođe do repozicioniranja privrednih grana, pa su take neke grane relativno lako zamenjene, a neke malo teže, navodeći primer automobilske industrije.

"S druge strane, oni su podigli i svoj vojnotehnički kompleks zbog rata i to je uticalo da se Rusija nađe, što je za neverovati jer je pod sankcijama, na petom mestu po paritetu kupovne moći BDP-a. Definitivno su promene velike i ono što je najvažnije, nikad se više to neće vratiti na onaj nekadašnji period", smatra Aćimović.

Dodao je da su tako trajno poskupele cene za mnoga dobra, što mi kao potrošači naročito vidimo po pitanju hrane i ističe probleme koji su nastali u prekida lanaca snabdevanja.

"Ono što se nabavljalo iz Rusije ili iz Ukrajine moralo je da se nabavlja nekim drugim alternativnim putevima. Prekinuti su logistički tokovi, logistika je mnogostruko poskupela. Počevši od avio saobraćaja, koji je poskupeo, preko kamionskog, koji sad ide zaobilaznim putem do Rusije", rekao je Aćimović za Tanjug.

On smatra da sada postoji uspostavljanje dva ekonomska pola u svetu - zapadni pol koji je još uvek veoma jak i uz njega tzv. istočni pol i globalni jug, u koji ubraja i Ujedinjene Arapske Emirate i Saudijsku Arabiju, kao i sve zemlje koje će tek ekonomski da se razvijaju, poput nekih u Africi.

Govoreći o tzv. floti iz senke, odnosno tankerima koji prevoze rusku naftu mimo sankcija, on je objasnio da su to tankeri koji formalno nemaju svoju zastavu, da oni menjaju papire i plove "ispod radara".

"Uticajni zapadni listovi pišu o tome da se jedan deo te ruske nafte opet nađe ili na američkom ili na zapadnoevropskom tržištu, naravno po mnogostruko višim cenama. Koliko sam uspeo da shvatim, glavni posrednik u tome je Indija. Ta zemlja je, na primer, povećala uvoz ruske nafte pet puta. Za neverovati je da može pet puta da se poveća potrošnja u samoj Indiji, to je očigledno negde reeksportovano", ukazao je Aćimović.

 

Kada je reč o kursu rublje i inflaciji, on je istakao da je Rusija u početku imala veoma velike udare na kurs svoje nacionalne valute, kao i na inflaciju.

Ocenio je da se situacija sada stabilizovala, porastom privredne aktivnosti i rastom ruskog BDP.

Aćimović smatra da bi uskoro moglo doći do razrešenja sukoba u Ukrajini i da bi moglo doći do određenog političkog kompromisa.

Naveo je da će ekonomski potencijal Ukrajine nakon toga biti sigurno manji i da ostaje da se vidi da li će zemlja moći samostalno ekonomski da se održava.

On je primetio da se određeni biznisi i velike kompanije koje su bile u centralnom ili u kijevskom delu Ukrajine sada prebacuju u onaj zapadniji deo, u Lavov.

"Očigledno i te velike zapadne kompanije poimaju da će to sigurno biti jedan od važnijih gradova u onom delu Ukrajine koji će nastaviti da funkcioniše. Verujem da će biti velike međunarodne obnove i sigurno da će u toj obnovi da učestvuju i Zapad i Rusija", rekao je Aćimović za Tanjug.

 

Bezbednosno restrukturiranje u Evropi je doprinelo i jačanju američke ekonomije, koja sada može da plasira više svog oružja na naš kontinent, a najviše u Nemačku i Poljsku, smatra Aćimović.

"To je bingo za američku ekonomiju, oni su majstori da izvuku to maksimalno moguće. Poljaci očigledno procenjuju da je njima potrebno više oružja, iako je sasvim jasno da niko tu neće nastavljati rat dalje, da se neće napraviti direktni ratni konflikt između Rusije i NATO-a", zaključio je Aćimović.