Fon der Lajen: Nuklearna energija može da ima važnu ulogu u tranziciji čiste energije

BRISEL - Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je danas da širom Evropske unije postoje različiti pogledi na nuklearnu energiju, a li da veruje da u zemljama koje su otvorene za tehnologiju, nuklearna tehnologija može da igra važnu ulogu u tranziciji čiste energije.

Ona je na otvranju Međunarodnog samita o nuklearnoj energiji rekla da nakon globalne energetske krize izazvane invazijom Rusije na Ukrajinu, mnoge zemlje su

počele drugačije da gledaju na potencijalnu ulogu nuklearne energije.

"Ne zaboravimo da je nuklearna energija u svetu drugi najveći izvor električne energije sa niskim emisijama posle hidroenergije. Drugo, zemlje nastoje da smanje svoju zavisnost od uvezenih fosilnih goriva. I treće bitno je da obezbedimo našu konkurentnost. Nuklearna energija može da obezbedi pouzdano sidro za cene električne energije. Sada, ovo obnovljeno interesovanje dolazi u ključnom trenutku", rekla je Fon der Lajen.

Ona je dodala i da dok obnovljivi izvori preuzimaju najveći deo posla na dekarbonizaciji globalnog snabdevanja električnom energijom projekcije Evropske komisije pokazuju da su obnovljivi izvori energije u većini dopunjeni nuklearnom energijom i da će biti okosnica proizvodnje električne energije u EU do 2050. godine.

"Ova budućnost za nuklearnu tehnologiju teško da je obezbeđena. Današnja realnost na većini tržišta je realnost sporog, ali postojanog pada tržišnog udela. Dakle, ako pogledate svet u celini, nuklearna energija trenutno čini devet odsto udela na tržištu", rekla je ona.

Prema njenim rečima nuklearna energija je i dalje najveći pojedinačni izvor proizvodnje električne energije u Evropskoj uniji sa 22 odsto, ali da je taj udeo znatno ispod nivoa postignutog 1990-ih. godina kada je nuklearna energija proizvela jednu trećinu električne energije u Evropi.

"Vidim nekoliko ključnih zadataka pred nama, a glavni je da se obezbede nove investicije. Analiza IAEA nam govori da investicije treba da se ubrzaju već ove decenije i dostignu nove visine u 2030-im da bi se ispunio cilj Pariskog sporazuma. Za to je potrebna podrška vlada kako bi se osiguralo da je finansiranje dostupno i da se doprinos nuklearne sigurnosti električne energije pravilno vrednuje i nadoknađuje", rekla je predsednica EK.

Dodala je i da budućnost nuklearne industrije zavisi od budžeta, kao i da je prečesto realizacija nuklearnih elektrana rezultirala značajnim dodatnim troškovima i prekoračenjem.

"Postoje i drugi potencijalni putevi za nuklearnu energiju, na primer za obezbeđivanje dekarbonizovane toplote ili za snabdevanje vodonikom sa niskim emisijama. Ovo može pomoći u smanjenju emisija iz industrije, što će biti ključno za postizanje klimatskih ciljeva. Tu je i pitanje produženja životnog veka za postojeće nuklearne elektrane, pod uslovom, naravno, da rade bezbedno. S obzirom na hitnost klimatskih izazova, zemlje moraju pažljivo da razmotre svoje opcije pre nego što se odreknu lako dostupnim izvorima električne energije sa niskim emisijama", rekla je ona.

Naglasila je i da je sada vreme da se investira u klimatsku neutralnost 2050. i da je potrebno da se proširi angažman tranzicijom na čistu energiju.

"Razmislite o produženju životnog veka postojećih postrojenja uz punu posvećenost najvišem nivou bezbednosti. I inovirajte", poručila je fon der Lajen.