UN: Potrebna dodatna ulaganja u razvoj da se spasu Ciljevi održivog razvoja

BEOGRAD - U najnovijem izveštaju Ujedinjenih nacija (UN) navedeno je da samo ogroman porast finansiranja i reforma međunarodne finansijske arhitekture mogu spasiti Ciljeve održivog razvoja.

Izveštaj o finansiranju održivog razvoja za 2024: "Finansiranje razvoja na raskrsnici" poziva na hitnu akciju za mobilizaciju finansiranja velikih razmera kako bi se zatvorio jaz u finansiranju razvoja, koji se trenutno procenjuje na 4,2 milijarde dolara godišnje, u odnosu na 2,5 milijarde dolara pre COVID-a 2024. godine.

"Ovaj izveštaj je još jedan dokaz koliko daleko još treba da idemo i koliko brzo treba da delujemo da bismo postigli Agendu za održivi razvoj 2030", rekla je zamenica generalnog sekretara UN Amina J. Mohamed.

Ona je naglasila da vreme ističe i da lideri moraju ići dalje od puke retorike i ispuniti svoja obećanja jer, kako dodaje, bez adekvatnog finansiranja, ciljevi za 2030. ne mogu biti ispunjeni.

U saopštenju se podseća da je preostalo samo šest godina za postizanje Ciljeva održivog razvoja i ističe da ako se trenutni trendovi nastave, UN procenjuju da će skoro 600 miliona ljudi nastaviti da živi u ekstremnom siromaštvu 2030. i kasnije, od čega više od polovine žena.

Dodaje se da prema izveštaju, teret duga i rastući troškovi zaduživanja u velikoj meri doprinose krizi.

Procene su i da će u najmanje razvijenim zemljama servisiranje duga iznositi 40 milijardi dolara godišnje između 2023. i 2025, što je više od 50 odsto u odnosu na 26 milijardi dolara 2022. godine.

"Jače i češće katastrofe povezane sa klimom čine više od polovine rasta duga u ugroženim zemljama. Najsiromašnije zemlje sada troše 12 odsto svojih prihoda na otplatu kamata - četiri puta više nego što su potrošile pre deceniju", piše u saopštenju.

Kako se precizira, otprilike 40 odsto svetske populacije živi u zemljama u kojima vlade troše više na otplatu kamata nego na obrazovanje ili zdravstvo.

U saopštenju je navedeno i da dok su ulaganja u sektore za održivi razvoj stabilno rasla početkom 2000-ih, glavni izvori razvojnog finansiranja sada usporavaju.

Na primer, rast domaćih prihoda je zaustavljen od 2010. posebno u manje razvijenim zemljama i drugim zemljama sa niskim prihodima, delom zbog utaje i izbegavanja plaćanja poreza.

Ističe se i da stope poreza na dobit preduzeća padaju, sa globalnim prosečnim poreskim stopama sa 28,2 odsto u 2000. na 21,1 odsto u 2023. godini, zbog globalizacije i poreske konkurencije, a da u međuvremenu, zvanična razvojna pomoć zemalja Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) i obaveze finansiranja klimatskih promena nisu ispunjene.

"Dok je Zvanična razvojna pomoć (ODA) porasla na najviši nivo u 2022, dostigavši 211 milijardi dolara, sa 185,9 milijardi dolara u 2021, veći deo rasta je došao od pomoći izbeglicama koje žive u zemljama donatorima, a ukupan iznos je neadekvatan za razvoj", navodi se i precizira da su samo četiri zemlje ispunile cilj UN za pomoć od 0,7 odsto BND-a 2022.

U izveštaju se zaključuje i da međunarodni finansijski sistem, koji je uspostavljen na konferenciji u Breton Vudsu 1944. godine, više ne odgovara svrsi i predlaže se novi koherentan sistem koji je bolje pripremljen za reagovanje na krize, povećava ulaganja u Ciljeve održivog razvoja, posebno kroz jače multilateralne razvojne banke i poboljšava globalnu sigurnosnu mrežu za sve zemlje.

Izveštaj ukazuje i na Samit za budućnost UN (UN Summit of the Future) u septembru 2024. kao ključnu priliku da se promeni kurs, a ističe se i Četvrta međunarodna konferencija o finansiranju razvoja (Fourth International Conference on Financig for Development - FfD4) u junu 2025. kao kritičan trenutak za zemlje da se obavežu na zatvaranje jaza u finansiranju razvoja i investiranje u postizanje Ciljeva održivog razvoja.