Evropska komisija odobrila reformske agende Srbije i partnera sa Zapadnog Balkana

BRISEL - Evropska komisija odobrila je danas reformske agende pet partnera sa Zapadnog Balkana, uključujući Srbije, čime se otvara put za isplate iz Instrumenta za reformu i rast za Zapadni Balkan, vrednog šest milijardi evra.

"Komisija je danas odobrila reformske agende Albanije, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije nakon pozitivnog mišljenja država članica EU. U svojim ambicioznim Reformskim agendama, pet vlada Zapadnog Balkana obavezuje se na društveno-ekonomske i fundamentalne reforme koje će preduzeti kako bi podstakli rast i približavanje EU u okviru Plana rasta u periodu od 2024. do 2027. godine", navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu Komisije.

Isplate će se vršiti dva puta godišnje do 2027. godine, na osnovu zahteva koje su podneli partneri sa Zapadnog Balkana i provere Komisije tri seta uslova.

Kako se dodaje, ovaj korak je bio ključan da se omoguće isplate u okviru Instrumenta EU za reformu i rast od šest milijardi evra, koje će biti izvršene po završetku dogovorenih reformskih koraka.

"Impresionirana sam radom naših partnera sa Zapadnog Balkana na njihovim reformskim agendama. To pokazuje da su posvećeni uspehu Plana rasta. To je naša mapa puta da približimo ekonomije Zapadnog Balkana našoj. I da damo njihovim kompanijama pristup i sredstva da se takmiče na našem jedinstvenom tržištu. Svi imaju koristi, a to je veliki iskorak ka Evropskoj uniji", poručila je predsednica Komisije Ursula fon der Lajen.

Komisija je, dodaje se u saopštenju, ocenjivala svaku reformsku agendu na osnovu kriterijuma utvrđenih uredbom o Instrumentu za reformu i rast i zaključila da reformske agende ispunjavaju ciljeve instrumenta, uključujući ubrzanje zatvaranja socio-ekonomskog jaza između korisnika i Unije, i dalje jačanje osnova procesa proširenja.

Kao jedan od preduslova navodi se podržavanje demokratskih mehanizama, vladavina prava i poštovanje ljudskih prava.

"Poseban preduslov se odnosi na Srbiju i Kosovo koji moraju konstruktivno da se angažuju u normalizaciji svojih odnosa, uključujući primenu svih sporazuma iz dijaloga, što će biti procenjeno uz uzimanje u obzir uloge i doprinosa Evropske službe za spoljne poslove", navodi se u saopštenju.

Takođe, dodaje se, pre isplate sredstava moraju biti ispunjeni opšti uslovi makrofinansijske stabilnosti i dobrog upravljanja javnim finansijama.

Kao treće se navode uslovi plaćanja, odnosno ispunjavanje kvantitativnih i kvalitativnih koraka, na koje se dele reforme.

Iz Komisije napominju da se raduju tome što će Bosna i Hercegovina zvanično podneti svoju Reformsku agendu kako bi se nastavilo sa procenom i poručuje da Komisija podržava za dobrobit svih građana.

Reformske agende se, ukazuje se, fokusiraju na reforme u prioritetnim oblastima vladavine prava i drugih osnova, upravljanja, digitalne i zelene tranzicije, razvoja ljudskog kapitala i poslovnog okruženja.

"Pored toga, svaki korisnik je predložio listu indikativnih investicija koje će se finansirati u okviru Instrumenta, a koje su ključne za otključavanje socio-ekonomskog rasta, a koje će biti odobrene u kontekstu Investicionog okvira za Zapadni Balkan", navodi se u saopštenju.

Evropska komisija sada bi trebalo da pristupi potpisivanju ugovora o zajmu i olakšicama sa korisnicima, koji će uključivati obaveze za korisnike da preduzmu odgovarajuće mere za sprečavanje, otkrivanje i ispravljanje prevara, korupcije, sukoba interesa i nepravilnosti koje utiču na finansijske interese Unije, kako bi se, kako se navodi, "izbeglo dvostruko finansiranje i preduzimanje pravnih radnji za povraćaj sredstava koja su zloupotrebljena, prikupljanje adekvatnih podataka o primaocima sredstava u okviru Instrumenta i pravima koja će biti dodeljena Komisiji, Evropskoj kancelariji za borbu protiv prevara (OLAF) i Evropskom javnom tužilaštvu (EPPO) gde je primenljivo".

Paralelno, kako se dodaje, korisnici mogu da zatraže oslobađanje predfinansiranja do sedam odsto od njihove ukupne indikativne alokacije predviđene u okviru Instrumenta.

"Isplata pretfinansiranja biće predmet stupanja na snagu ugovora o olakšicama i kreditima, kao i predmet poštovanja preduslova, koje će Komisija pratiti pre svake isplate", navodi se u saopštenju.

Za Srbiju bi, prema metodologiji Evropske komisije, prva tranša trebalo da bude u iznosu od oko 112 miliona evra, od ukupno 1,58 milijardi evra, koliko će joj biti na raspolaganju do kraja 2027. godine, odnosno u naredne nešto više od tri godine, ukoliko ostvari sve što je reformskom agendom predviđeno, saopštilo je ranije Ministarstvo za evropske integracije.