Evropska komisija usvojila godišnji Paket proširenja; Borelj: Članstvo u EU postalo strateški izbor

BRISEL - Evropska komisija usvojila je danas svoj godišnji Paket proširenja, koji pruža detaljnu procenu stanja i napretka koji su postigli Srbija, Albanija, Bosna i Hercegovina, tzv. Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija, Gruzija, Moldavija, Ukrajina i Turska na svom putu ka pristupanju EU.

Procene su praćene preporukama i smernicama o reformskim prioritetima, navodi se u saopštenju Komisije i dodaje da je proširenje "istorijska prilika" kako za one koji pristupaju EU, tako i za sadašnje države članice i EU u celini.

"Napet geopolitički kontekst čini ubedljivijim nego ikada da završimo ponovno ujedinjenje našeg kontinenta, pod istim vrednostima demokratije i vladavine prava. Već smo napravili velike korake poslednjih godina ka integraciji novih država članica, a proširenje će ostati glavni prioritet nove Komisije", rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Komisija je naglasila da proces proširenja nastavlja da se zasniva na zaslugama i zavisi od objektivnog napretka svakog partnera.

"Ovo zahteva odlučnost da se sprovedu nepovratne reforme u svim oblastima prava EU, sa posebnim naglaskom na osnove procesa proširenja. Demokratija, vladavina prava i osnovne vrednosti će i dalje biti kamen temeljac politike proširenja EU. Članstvo u EU ostaje strateški izbor", navela je Komisija.

Visoki predstavnik EU Žozep Borelj rekao je na konferenciji za novinare u Briselu da su proteklih pet godina obeležili izazovi bez presedana i istakao da je članstvo u EU sada, više nego ikad, postalo strateški izbor.

On je naveo da EU predlaže u Paketu proširenja detaljnu procenu stanja u zemljama koje teže da postanu članice Evropske unije i istakao da je procena zasnovana na pojedinačnim naporima kandidata, na osnovu zasluga, pri čemu je u osnovi vladavina prava.

Borelj je istakao da su se pregovori o pristupanju u proteklih pet godina vratili na vrh agende Komisije i ocenio da je postignut napredak u pogledu postepene integracije.

Ukazao je i da od 2024. godine nijednom građaninu Zapadnog Balkana neće biti potrebna viza za putovanje u Evropsku uniju i da je objavljen Plan rasta za Zapadni Balkan, kao i za Moldaviju i Ukrajinu.

"Usklađenost sa vrednostima EU, počevši od vladavine prava i zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU, najznačajniji je pokazatelj strateške orijentacije u novom geopolitičkom kontekstu", naveo je Borelj, dodaje se u saopštenju.

Evropski komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varheji rekao je da "proširenje predstavlja geostrateško ulaganje u mir, stabilnost, bezbednost i socio-ekonomski rast našeg evropskog kontinenta".

"Naš godišnji paket proširenja pruža činjeničnu i pravičnu procenu napretka naših partnera, zajedno sa jasnim smernicama, omogućavajući im da identifikuju gde ubrzane reforme mogu da dovedu do njihovog napretka ka članstvu u EU. Sa namenskim ekonomsko-investicionim planovima, Instrumentom za Ukrajinu, kao i Planovima rasta za Zapadni Balkan i Moldaviju, postavili smo dodatne alate i instrumente kako bismo pomogli zemljama da ubrzaju socio-ekonomsku konvergenciju i reformske napore na putu ka EU", naveo je Varhelji.

Kada je reč o Srbiji, Komisija je u izveštaju ponovila svoju ocenu da je Srbija ispunila merila za otvaranje Klastera 3, koji se odnosi konkurentnost i inkluzivni rast.

Komisija je navela da se od Srbije očekuje da u narednoj godini ubrza rad na sprovođenju reformi u vezi sa pristupanjem EU u celini, sa posebnim fokusom na prelazna merila o vladavini prava, kao i na obezbeđivanju povoljnog okruženja za civilno društvo i medije i da učini, kako je navedeno, "kredibilne napore u suzbijanju dezinformacija i stranog manipulisanja informacijama".

Kada je reč o tzv. Kosovu, EK je istakla da Priština treba da intenzivira napore na jačanju vladavine prava i javne uprave i zaštiti slobode izražavanja.

Za Crnu Goru je navedeno da je međuvladina konferencija u junu 2024. godine potvrdila da je ta zemlja sveukupno ispunila prelazna merila za poglavlja 23 i 24 o vladavini prava, pružajući mogućnost da se nastavi sa privremenim zatvaranjem narednih poglavlja ako se ispune uslovi, a da je u oblasti vladavine prava i pravosuđa potreban dalji napredak.

Kada je reč o Albaniji, Komisija je navela da je od ključnog značaja da vlasti dalje intenziviraju tempo reformi usmerenih na EU, posebno o vladavini prava.

U slučaju Severne Makedonije navedeno je da ta zemlja treba da nastavi sa sprovođenjem reformi u vezi sa EU, posebno u okviru klastera o osnovama, prevashodno pravosuđa, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Za Bosnu i Hercegovinu EK je ocenila da je pokazala opipljive rezultate, između ostalog u upravljanju migracijama, potpunom usklađivanju sa zajedničkom i spoljnom bezbednosnom politikom EU, kao i donošenjem zakona o integritetu pravosuđa, borbi protiv pranja novca i sukoba interesa.

Komisija smatra i da je otvaranje pristupnih pregovora sa Ukrajinom predstavljalo važno priznanje ukrajinske odlučnosti da nastavi reforme na putu pristupanja EU.

Za Ukrajinu, kao i za Moldaviju, EK je poručila da se raduje otvaranju pregovora o klasterima, počevši od osnova, što je pre moguće 2025. godine, pod uslovom da te dve zemlje ispune sve uslove.

Kada je reč o Gruziji, navedeno je da, iako je Evropski savet u decembru 2023. dodelio toj zemlji status kandidata, njen proces pridruživanja EU je u međuvremenu de fakto zaustavljen zbog aktivnosti koje je gruzijska vlada preduzela od proleća ove godine.

Komisija je takođe ukazala na potrebu za sveobuhvatnom izbornom reformom koja je već bila naglašena u prošlim ključnim preporukama Gruziji.

Za Tursku je navedeno da je reč o zemlji kandidatu i ključnom partneru za EU, ali da su pregovori sa tom zemljom u zastoju od 2018. godine i da ostaje "ozbiljna zabrinutost u oblastima osnovnih prava i vladavine prava, uključujući nezavisnost pravosuđa".

Nakon usvajanja Paketa proširenja, na Savetu EU je da razmotri današnje preporuke Komisije i donese odluke o narednim koracima u procesu proširenja.