Izbori za EP u 2024. godini - test podrške desničarskim strankama

BRISEL - Građani EU će od 6. do 9. juna 2024. godine birati 720 poslanika za novi petogodišnji mandat u Evropskom parlamentu, na izborima koji mnogi vide kao test podrške desničarskim strankama, nakon nedavnih izbornih uspeha tih partija u Holandiji, Italiji, Finskoj i Švedskoj.

Izbori za Evropski parlament (EP), koji će biti održani u svih 27 država članica EU predstavljaju najveće transnacionalno glasanje na svetu. Poslanici u Evropskom parlamentu, jedinoj demokratski izabranoj instituciji bloka, predstavljaju 450 miliona ljudi koji žive u EU.

Na evropskim izborima 2024. godine biće izabrano ukupno 720 poslanika za Evropski parlament, za 15 više u odnosu na 705 poslanika u odlazećem sastavu EP.

Poslanici EP oblikuju i odlučuju o novim zakonima EU, glasaju o trgovinskim sporazumima sa zemljama van EU, proveravaju rad EU institucija i kako se troši novac od poreza, a pokreću i istrage o određenim pitanjima, navodi se na sajtu EP.

Evropski parlament će, nakon izbora, glasati o tome ko će biti na čelu naredne Evropske komisije, a očekuje se da će se sadašnja predsednica Ursula fon der Lajen ponovo kandidovati na tu funkciju.

EP odobrava i sastav Evropske komisije, uključujući visokog predstavnika EU za spoljne poslove i bezbednosnu poitiku.

Uoči pripreme EU za izbore za Evropski parlament, sve više se govori o jačanju krajnje desnice u Evropi, posebno nakon pobede desničarske Partije za slobodu (PVV) Gerta Vildersa na parlamentarnim izborima u Holandiji, ali i nakon izbornih pobeda desničarskih i evropskeptičnih strana u Italiji, Finskoj i Švedskoj.

Ankete ukazuju na naginjanje birača udesno, a prema

nedavnim projekcijama Politika, grupa Identitet i demokratija (ID), koja okuplja stranke desnice i ekstremne desnice u EP i trenutno broji 76 poslanika, imaće 89 poslanika u novom sazivu Evropskog parlamenta.

Ova poslanička grupa, čiji su članovi Nacionalni skup Marine Le Pen, Alternativa za Nemačku i Liga Matea Salvinija, boriće se za mesto treće po veličini partije u EP, dok je prošli put bila peta, pokazuju i prethodno objavljena predviđanja Europe Elects, koji objedinjuje nacionalne ankete, a koja je sredinom decembra preneo Fajnenšal tajms.

Kao drugog pobednika izbora u EP, Europe Elects vidi Evropske konzervativce i reformiste (ECR), čiji je član italijanska premijerka Đorđa Meloni. Ovaj klub poslanika će, precizira se u projekcijama Politika s kraja decembra, imati 78 mesta u novom sazivu EP.

Kada je reč o proevropskim grupama Evropska narodna partija, Progresivna alijansa socijalista i demokrata i Obnovimo Evropu očekuje se smanjivanje broja njihovih poslanika, dodaje FT.

Evropska narodna partija (EPP), najveća transnacionalna evropska politička stranka hrišćansko-demokratskih i konzervativnih partija, imaće 171 poslanika, a Progresivna alijansa socijalista i demokrata (S&D) 142 mesta u Evropskom parlamentu, pokazuju projekcije Politika.

Ostale političke grupacije imaće manje od 45 poslanika u EP, uključujući Zelene/Evropski slobodni savez kojima se očekuje da će pripasti 44 poslanika, što je značajan pad u odnosu na sadašnja 72 poslanika.

Šef evropske diplomatije Žozep Borelj nedavno je upozorio da bi izbori za Evropski parlament u junu 2024. mogli bi da budu sudbonosni kao što je predsednička trka u SAD i dodao da veruje da bi strah birača od nepoznatog mogao da ih navede da podrže desničarske populističke partije.

Lideri više od 10 evropskih krajnje desnih partije obećali su početkom decembra, na sastanku u Firenci, da će preoblikovati EU nakon izbora za EP, da će pooštriti pristup EU prema inigraciji i ublažiti klimatske zakone kako bi zaštitili poslove i industriju.

Poslanici u EP biraju se prema nacionalnim izbornim sistemima, ali oni moraju da poštuju određene zajedničke odredbe utvrđene zakonima EU, kao što je proporcionalna zastupljenost.

Broj članova izabranih u svakoj zemlji zavisi od veličine stanovništva, pri čemu manje zemlje dobijaju više mesta nego što bi to podrazumevala stroga proporcionalnost.

Svaka zemlja EU može da ima najmanje šest, a najviše 96 poslanika.

Kada je reč o tome koja pitanja birači vide kao prioritet, njih 36 odsto kaže da je to borba protiv siromaštva, 34 odsto javno zdravlje, 29 odsto klimatske promene, a 18 odsto imigracija.