Usred proslave 20 godina od velikog proširenja EU pažnja je skrenuta na Zapadni Balkan

Članak je proizveo Tanjug u saradnji sa evropskim agencijama u okviru projekta European Newsroom (ENR)

 

BRISEL - Istočnoevropske države obeležile su ove nedelje 20 godina od pristupanja Evropskoj uniji, a, usred proslava, pažnja je skrenuta na regione poput Zapadnog Balkana, koji se i dalje nalaze na listi čekanja za pristupanje Uniji.

Tokom obeležavanja najvećeg proširenja u istoriji EU, kada je 10 zemalja pristupilo bloku 1. maja 2004, predsednici Nemačke i Češke Frank-Valter Štajnmajer i Peter Pavel založili su se u utorak u Pragu za prijem novih država kandidata u Evropsku uniju.

"Ako predugo ostavimo pred vratima države Zapadnog Balkana, Ukrajinu, Moldaviju i Gruziju, predaćemo ih igračima poput Rusije, koji uopšte ne misle dobro Evropljanima i Evropi", upozorio je Pavel.

Štajnmajer je dodao da Zapadni Balkan, Ukrajina i Moldavija "pripadaju slobodnoj Evropi i našoj Uniji".

Evropskoj uniji su pre 20 godina pristupile Češka, Poljska, Mađarska, Slovačka, Slovenija, Litvanija, Letonija, Estonija, Kipar i Malta, a šefica nemačke diplomatije Analena Berbok, koja se u sredu sastala sa poljskim ministrom spoljnih poslova Radoslavom Sikorskim, rekla je da je cela EU imala koristi od proširenja na zemlje bivšeg istočnog bloka.

Ona je naglasila da, zbog rata u Ukrajini, Evropa "ne može sebi da priušti sive zone u Evropi".

"EU mora da se reformiše da bude jača u bezbednosnoj politici, da govori jednim glasom i da istovremeno prihvati one zemlje koje takođe žele da postanu deo ove unije slobode i bezbednosti", poručila je Berbok.

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel u ponedeljak je, na svečanosti povodom obeležavanja 20-godišnjice proširenja EU, rekao da EU i zemlje kandidati moraju da budu spremni za proširenje do 2030. godine.

On je dodao da naredni talas proširenja EU predstavlja geopolitički imperativ i "sastanak sa istorijom" i istakao da je proširenje kamen temeljac strateškog suvereniteta EU.

Mišel je naglasio da je pred zemljama kandidatima i institucijama EU mnogo posla i objasnio da za kandidate to znači sprovođenje neophodnih reformi i rešavanje svih bilateralnih sporova, a za EU reformu programa i budžeta i procesa donošenja odluka.

"Naporno radimo sa 27 država članica na pripremi strateškog programa. To će služiti kao osnova za narednih pet godina", poručio je Mišel.

U tom smislu, belgijska ministarka spoljnih poslova Ađa Labib i potpredsednica Evropske komisije i komesarka za vrednosti i transparentnost Vera Jurova založile su se za promovisanje odluka kvalifikovanom većinom umesto jednoglasnosti u oblastima odbrane i spoljnih poslova.

Jurova predviđa da će pravo veta biti jedna od centralnih tema razgovora o proširenju, dok će druga, kako je navela, biti budućnost Člana 7, tačnije procedure koja dozvoljava da se država članica suspenduje zbog problema sa vladavinom prava.

"EU je pre svega unija vrednosti, a ne bankomat", dodala je Labib i navela da EU mora da podstakne svoje jedinstveno tržište i reformiše svoje procese donošenja odluka kako bi reagovala agilnije i "rešila problem ponekad zloupotrebljavanih veta".

Na sastanku Saveta EU za opšte poslove u utorak u Briselu, na kojem se razgovaralo o proširenju, prvi put su učestvovali predstavnici svih deset zemalja kandidata, uključujući Srbije, a Jurova je na toj konferenciji istakla da je sastanak "dobra proba" kako bi izgledala debata sa 37 članica EU.

Zemlje članice trenutno imaju različite prioritete u vezi sa pristupanjem EU, pri čemu je rat u Ukrajini jedan od značajnih faktora, a u tom kontekstu su i brojni danski poslanici u Evropskom palamentu izrazili podršku proširenju EU na 30 ili više zemalja.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, u intervjuu datom krajem aprila za više novinskih agencija, rekla je da EU nije savršena, ali da su koristi od članstva u bloku ogromne.

"Proširenje je promenilo i status same EU. Dobila je mnogo veću težinu i značaj. Naravno da smo mnogo jači za 27 (članica) nego što smo bili sa 15", rekla je Fon der Lajen.

Proširenje EU za deset zemalja imalo je i ogromne ekonomske koristi. Tržište EU je postalo jedno od najvećih unutrašnjih tržišta na svetu, a trgovina unutar EU porasla je za 40 odsto u odnosu na 2004. godinu.

"U deset novih država članica za tih 20 godina otvoreno je šest miliona novih radnih mesta, a nezaposlenost je prepolovljena", zaključila je Fon der Lajen.