Ruski dom u Beogradu proslavio 90. rođendan, Kusturici uručena medalja "Veiliki ruski pisac Fjodor Dostojevski"

BEOGRAD - Ruski dom u Beogradu danas je proslavio 90 godina postojanja svečanom akademijom na kojoj su uručena odlikovanja i medalje Federalne agencije "Rossotrudničestvo" zaslužnim partnerima, pojedincima i institucijama.

Povodom jubileja, otvorena je i izložba o životu i radu ruske emigracije posle Oktobarske revolucije u Jugoslaviji i delatnostima najstarijeg Ruskog doma u Evropi, osnovanog aprila 1933. godine uz podršku kralja Aleksandra Karađorđevića.

 

Na svečanosti u Ruskom domu, filmskom reditelju Emiru Kusturici uručena je medalja "Veiliki ruski pisac Fjodor Dostojevski" Ministarstva kulture Rusije za doprinos u očuvanju i promociji nasleđa velikog ruskog pisca.

Primajući priznanje od ambasadora Rusije Aleksandra Bocan Harčenka, Kusturica je istakoa da je srećan što se njegovo ime vezuje "za čoveka koji je otkrivao najdublje ljudske tajne" .

Primetivši da sada na Zapadu među ostalima i Dostojevskom preti kultura otkazivanja, Kusturica je istakao da "zahvaljujuči veličini, dubini, domašaju i vanremenskoj vrednosti ruska kultura nikad ne može da doživi otkaz".

U svom obraćanju, direktor Ruskog doma Jevgenij Aleksandrovič Baranov je rekao da se desilo da se jubilej obeležava na godišnjicu bombardovanja Beograda 6. aprila 1941. "kada su zidovi doma bili zaštita za mnoge građane" .

"Delili smo sa omiljenim gradom i tragične i herojske devedesete. Bili smo zajedno i u tuzi i radosti. Ovi zidovi su izdržali. Verujem da će tako biti i ubuduće", poručio je Baranov.

V.d. direktora Pošte Srbije Zoran Đorđević je prigodnu marku povodom jubileja uručio rukovodiocu Federane agencije "Rossotrudničestvo" Jevgeniju Primakovu i Kseniji Baumgarten, unuci Vasilija Baumgartena autora projekta zgrade Ruskog doma.

Primakov je zauzvrat Đorđeviću dodelio priznanje "Rossotrudničestva" za učvršćivanje prijateljstva.

U okviru izložbe koju je otvorila direktorka Ruskog naučnog instituta Irina Antanasijević predstavljeni su arhivska građa, digitalizovani materijali i umetnička dela iz ruskih i srpskih muzeja.

U postavci se našao portret kralja Aleksandra, ruskog slikara Vsevoloda Guljeviča iz Vojnog muzeja, a deo izložbe čine i slike iz zbirke kolekcionara Vladimira Pešića poput portreta princeze Mafalde Savojske, rad Stepana Fjodoroviča Kolesnikova.

Pešić je istakao da je jubilej Ruskog doma, koji je pri osnovanju poneo ime ruskog cara Nikolaja II, prilika da još jednom prikaže dela ruskih slikara iz njegove zbirke.

"Nemam nažalost u svojoj zbirci njegov portret, ali imam zato portret njegovog pradede Nikolaja I, koji je naslikao majstor minijature Ivan Andrejevič Vinberg. Ovo remek delo čuvao sam upravo za ovu prliku da ga prvi put izložim", istakao je Pešić.

U znak zahvalnosti za pomoć i doprinos radu Ruskog naučnog instituta dodeljena je plaketa stručnjakinji Instituta za noviju istoriju Srbije Milani Živanović koja je, istakla je Antanasijević, "napisala izvanredan rad o ruskim grobljima u Srbiji".

Plaketu je dobio i Aleksandar Stanković koji je Institutu ustupio deo zaostavštine ruskog carskog oficira Konstantina Egera, prvog profesora scenskog mačevanja na Akademiji umetnosti u Beogradu.

Priznanja "Rossotrudničestva" uručena su Pešiću, autoru publikacija o Petru Velikom Branku Vukomanoviću, a za promovisanje ruskog jezika i kulture autorki udžbenika ruskog jezika Juliji Šapići predsednici Slavističkog društva Srbije Biljani Marić.

Za podršku u realizaciji projekata Ruskog doma nagrađeni su društveni poslenik Ivan Stefanović, savetnica u Ministarstvu odbrane Danica Stanisavljević i poslanica Skupštine Srbije Draginja Vlk.

Za izveštavanju o aktivnostima Ruskog doma nagrađeni su dopisnik Kiril Borščov i fotoreporterka Sputnjika Lola Đorđević, a za saradnju sa državnim i gradskim organima pomoćnik gradonačelnik Niš Nenad Stanković i ministar za naučno-tehnološki razvoj Željko Budimir.

"Rossotrudničestvo" je nagradilo za razvoj srpsko-ruskih odnosa u oblasti kulture zamenika generalnog direktora Gasprom njefta Aleksandra Dibalja i istoričara i akademik Slaveko Terzić, kome je uručena i diploma inostranog člana Ruske akademije nauka.

Za doprinos u istraživanju rusko-srpskih veza priznanja su dobili publicista Vladimir Kršljanin, autor monografije o memorijalima Crvene armije Zlatomir Lazić i istraživač kulture ruske emigracije Aleksej Arsenjev.

Svečanosti su prisustvovali ministarka Danica Grujičić, kao i druge zvanice iz političkog, društvenog i verskog života, koji su uživali u nastupu ruske pevačice Irine Krutove.